Ратник
14 __ РАТНИК
Ови последњи, остављени од Турака, на које су покушали да се наслоне, платили су и главом по повратку у Беч, одакле им је било обећано да ће им се поступак опростити. Но Беч се није задовољио ни тиме што је истављао разне потчињене народе и племена у борбу једне с другима, него је почео заводити забуну и у самим народним односно племенским срединама: он је почео заводити и протежирати властелу, довлачити је на дворове, а потом обрлаћене слати у народ да раде за њега.
Наравно, то није могло остати незапажено од народа, и он је почео јасно увиђати, да му је Беч непријатељ исто толико колико и Турци.
На тај се начин са Бечом увећао број противника ослобођењу Срба, као и број угњетача хрватског народа, па следствено тиме се увећао и број противника народног јединства.
Али свако зло у нечему је и добро: Србин, увиђајући да је мала разлика у томе ко му је господар, т. |. да му је тежак и несношљив и један и други, и Турчин и Немац, почео је радити на своме ослобођењу од Турака не замењујући их новим господарем, Немцима.
Почетком 19-тог столећа, 1804. године, српски се народ диже на устанак против Турске, стреса ланце ропства у ратовању које траје 9 година. Усамљен и непотпомогнут, јер је Русија заузета ратом са Наполеоном, Турци поново потчињавају српски народ, али се након свега две године (1815. године) он поново диже на устанак под Милошем Обреновићем, који обнавља и наставља рад неумрлог Карађорђа, рад који је најзад крунисан пуном и чистом слободом за први мах бар центра српског народа.
Ветрови слободе заталасали су и нашу браћу Хрвате, и ако не онако снажно као што је то био случај са Србима. Турски су ланци теже стезали но мађарски, па је и полет у борбу за слободом морао бити снажнији на српској страни. Под Мађарима свима Хрватима није било рђаво, некима је било и добро, па је стога и разумљиво постојање, у доба Штросмајера и Рачког, унионистичке партије која је радила на унији са Мађарском. Појамно је да је рад те партије морао слабити интензитет Штросмајеровог и Рачковог рада. Мађарска је својом политиком и створила међу Хрватима такву партију. Мађарско господарење није било грубо као турско, али је од овог било опасније. Турско господарење је било као врста обруча који је био врло јак, али који је под реакцијом ропства ипак једног дана прскао. Мађарско господарење, еластичније,