Ратник

НАРОДНО ЈЕДИНСТВО 15

напротив, више личи на спиралу, чији унутарњи крај држи Мађарска, за коју се хрватски народ повезао, тако, да при покретима извесних хрватских слојева, који теже излазу, други међу њима притискују у правцу центра — Мађарске — из бојазни да не буду избачени вапоље, ван спирале, која их је на варљив начин штитила од опасности, која би долазила из простора ван спирале. Стога се обруч турског господства пре преломио, но што је попустила еластична снага мађарске власти. Због тога су Срби, третирани као прави робови, пре и постали потпуно слободни, но што су се Хрвати могли извући из вештих мађарских канџи.

Задобијање слободе од стране Срба, општи револуционарни покрет у Европи у половини Х1Х. века заталасао је све још неслободне духове. Тада се после протеклих векова, Срби и Хрвати налазе заједно противу Мађара. Иако потпуно удружени међусобно, како са Србима Хабсбуршке монархије тако и са Србима из Србије, Мађари сузбијају Србе и Хрвате. Беч, по старој пракси, напушта Србе у Војводини Мађарској, и ови од тада почињу водити црне дане и све више и више губити од својих права, датих им раније од бечких цесара у приликама када се требало борити противу Мађара или противу Турака а за рачун Беча !

И ако је овај покушај заједничког рада Срба и Хрвата био завршен неуспешно, ипак је он имао дубљих корисних последица : Идеја Југословенства почела је узимати све дубљег корена и добивати израза у великим, првим, Хрватима, у Штросмајеру, Рачком, и другима, као и међу Словенцима. Али и ти највећи умови и представници Југословенства били су спутани у свом раду чињеницама, које су биле ван њихове сопствене моћи, т.ј. тиме што је на једној страни Мађарска снажно држала стегнуту једну хрватову руку, не дајући му да се вине полетом слободе, и друго тиме, што је тада Србија била још недовољно јака, да би могла послужити као ослонац хрватском народу. Под таквим околностима и Рачки је морао рећи: „Мађарима не смемо дати обе руке. Пружимо им искрено и срдачно једну, а другу својој браћи једнокрвној“. Та браћа су Југословени (Марјановић). Дакле, тада се морало тако рећи; друкчије се не би могло ни урадити. Пружив тако руке у два против-положена правца, Хрват је одржавао братске везе и створио себи могућност да у згодном тренутку пусти небратску мађарску руку, па да се управи у братски загрљај, што је и било у јесен 1918. године. Идеје Рачког и Штросмајера имале су својих присталица и доцније, а најјачег израза добиле су у Хрватско-Српској Коглицији, која је основана 1902. године. Али и те идеје имале су својих противника, од