Ратник

240 РАТНИК

роде и да их неопходно води ка победи Из чега произлази ова несаломљива снагар — У апсолутној извесности, да се брани праведна ствар, света ствар.

На питање Кесошу-а, да ли су Лудендорф и немачки ђенералштаб учинили и извесне професионалне грешке у вођењу операција, нарочито за време офансиве у 1918. години, Фош овако ојашњава:

Ту има грешака, вели Фош, неоспорних и оне су врло тешке. Ако се посматрају офансиве из 1918. године, ми ћемо констатовати, да је Лудендорф, у тактичком детаљу операције, изврсно организовао. своје нападе. Механизам је ових операција изврстан; заиста се не би могло наћи нешто боље. Али ове офансиве немају дубоког основа, и у томе лежи велика критика. Другим речима, Лудендорф спрема и извршава одлично први чин, али изгледа да се не интересује за други и трећи чин. Код њега се не види никаква шира концепција, никакав план опсежнијег обима.

Међутим, ова шира концепција, која обухвата целину, апсолутно је непогодна; без ње ћете добијати само делимично резултате. Главни комавдант мора мислити не само на сутрашњи дан и следећу седмицу, него чак и на следеће месеце. Од њега се не тражи неки неизменљив план, регулисан једном за свагда и у најмањим детаљима; он мсра резервисати за себе могућност да модификује извесне делове, да продужи односе да скрати неке међучинове. Оно што се тражи од њега, те је, напротив, чврста управа, потпуно јасна, одређивање удаљенијег, главног циља, коме имају гредити сва његова напрезања.

Шта се дешава код Лудендорфа за време док се одигравају оне разне офансиве2г Нападне су армије фатално задихане, заморене, њихово напредовање, њихов добитак у освојеном терену, у заробљеницима и заплењеном материјалу, смањује се пропорционално дужини времена, које је непријатељ добио за привођење својих резерава. Између десетог и петнаестог дана, махом, офансива је већ задржана. После тога долази међучин неједнаке дужине, каткад врло дуг, који даје непријатељу времена да се р забере, да прикупи своје снаге, после чега Лудендорф почиње исту операцију, тачно по истом начину, по истом ритму. Е, на такав се начин не могу изборити велики, одлучни резултати.

Замислите да је немачки напад од 21. марта 1918. године, који је још од првих дана изборио врло велики успех (распрштао целу једну енглеску армију), био комбинован са још неком офансивом; замислите да је немачки ђенералштаб, у место што је трпао своје дивизије једну за другом у удубљени џеп, погодним стратегијским маневром настао да падне Амијен.