Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 230

шљају да се рат може продужити преко зиме, па може бити и целе следеће године, и то онда када је он (рат) дошао до свог последњег чина и када је расплет, крај, сасвим близу. Али при свем том они слепо извршују примљена наређења. То поверење, тај елан, тај узвишен занос, ето то је главни узрок наше победе. Ето правог националног рата, у коме ће морална снага вазда остати најважнији фактор.

Шта могу учинити професионалне Лудендорфове особине против савезничких армија задахнутих сличним духом. Лудендорф, као у осталом и генерали што га окружују, изврсни су официри Фридрихове епохе; они представљају тип пруског официра са свима његовим добрим и рђавим странама, машину за вођење војника. Њима недостаје оно што су имали Блихер, Јорк и њихови другови: унутарњи пламен, жар.

Нема идеала, истинске моралне снаге у тој војсци, као у осталом и у целој нацији; ту се налази само груби материјализам. Видело се, шта је стварно представљао царев култ онда када се он срушио, када је срамно побегао, напуштајући свој главни стан и своје трупе у повлачењу. Поштовање, слављење бруталне снаге, рата схваћеног као колосалног предузећа за пљачку, то је све што се налази у основи, на дну ове германске душе, а то заиста није бог зна шта.

Докле је функционисала војничка машина, која је, у колико се тиче материјалне организације, била изванредно монтирана, дотле је ишло све добро. Чим настане крчање, трење, катастрофа је на путу! Немачки се народ показује неспособан за отпор; узалуд Лудендорф, који се заиста у томе ништа не разуме, умножава своје апеле, критике, позива владу да организује дизање целог народа на оружје, да се неумољивом строгошћу угушују све манифестације у корист мира. Слични захтеви, који испуњавају цео крај његових мемоара, одају велику наивност, апсолутни недостатак јасног погледа и политичког смисла. Истински менталитет, стање његовог народа, потпуно му измичу из вида. Он не схвата, да је у овом народу прсла опруга. На шта би се у осталом немачка влада и ослонила у политици притиска 2

Наполеон, кад би био у сличној ситуацији, јасно је гледао на ствари. Неколико дана после Лаонске битке, када му би саватовано да изда декрет о општем дизању свег народа на оружје, што је спасло Француску 1793. године, одговорио је да Француска из 1793. г. нема ничег заједничког са Француском из 1814. године.

Зар није нитересантно, вели Фош, да тачно после протеклог једног века морална снага, идеализам, оно што је на крају крајева најлепше и најузвишеније, запаја зараћене на-