Ратник

272 о пи РАТНИК

успех експлоатише, требало је резерава. Њих он није имао. Срби, Руси, Французи беху скоро при издисају, крајње исцрпљени. Приликом заузећа Битоља Сарај је упутио дневну заповест да похвали рад трупа. |

Последњи (пети) део књиге, носи назив Македонски фронт. Већ се извршила стабилизација Македонског фронта. Врховна Команда француска имала је идеју да свакој народности да засебну зону, док се Сарај од почетка труди да их измеша, амалгамише. Осврће се и на друга наређења што је добијао, која због ограниченог простора не наводимо. Он је желео да се операције наставе и то је у својим телеграмима, које у књизи наводи и цитира, тражио. Но до тога није дошло. Није се могла заузети кота 1248 према Битољу, али се остало на свима заузетим положајима. Срби су успели 4-ог децембра да допру до Старовине, али је време убрзо онемогућило операције. Писац резимира да су напади, пошто је настало ужасно време, били без великих резултата, а менталитет пак Савезника састојао се у тражењу и очекивању да што било учини сусед, и то је довело до стабилизирања фронта. И у то време подноси извештај војном министру, ђенералу Лиотеју, о распореду трупа на фронту и о плановима које је у погледу операција за даље имао.

Прелазећи понова неколико одељака књиге, који нису у тесној вези с догађајима чији резиме износим (конференција у Риму, крај једне владавине), долазим на офанзиву која је предузета против фронта германско-бугарског у априлу и мају 1917.

У једном свом ранијем телеграму јавио је ђенерал Сарај шта је намеравао за пролеће, 1917.: скупити српске контингенте, што су били с ону страну у Моглени, с трупама на Црној и наваљивати уз Вардар грозећи непријатељу у позадину, што је први циљ био. Као други — покушати пробити фронт, правац Тополчани. Најзад задржати непријатеља дивизијом ка Струми, ако би Енглези хтели ићи мало напред.

22. априла су Енглези почели с артиљеријском припремом у пркос страшном времену. 25-ог су прешли у напад пешадијом. Лондон није показивао одобравање за овај рад. Објашњавања и одговори су само отежавали рад који се био почео и природно стварао задоцњавања. У чешће Грка писац истиче, чију храброст у извесним приликама не жели да прећути. Он каже за њих и ово: они нападају врло добро, али нису навикнути да дочекају противнападе ни да издрже бомбардовање. Ипак то су најбољи међу Грцима, добро уређени и има међу њима много добровољаца; по мом мишљењу, било би још опасно без.