Ратник

НАРОДНО ЈЕДИНСТВО | 3

ђена држава, беше такође моћна и снажна, јер беше обједињенија но друге образоване јужно-словенске целине;

Франачка држава — под Карлом Великим — беше такође у напону своје снаге и већ приспела на западне граничне просторије насељене Јужним Словенима.

Јужни Словени, навикнути на племенски живот, али научив се нешто ратовању и увиђајући значај удруживања, и сами су сада почели радити на извесном груписању. Словенци то беху први учинили још у половини УП. века, одмах по доласку на Балканско полуострво; у северо-западном делу исто тако груписање се изврши око хрватског племена, а у «средњем појасу Балканског полуострва, у сливу Лима и Ибра, око српског племена.

И тада су мора имала велики значај, па су зато њихове обале биле мамци за народе. Са тога разлога, а свакако и у тежњи да се тежиште државе склони у страну од правца којим су струјале најезде, Хрвати су се примакли више Јадранском мору.

Српско пак племе нађе се у планинском склопу слива „Лима и Ибра.

Словеначко племе, налазећи се на путу франачкој држави, "беше већ овом притиснуто.

На тај начин, друга два најжилавија јужнословенска племена — српско и хрватско —, која на се преузеше главну улогу стварања јужно-словенских заједница и вођења борбе за слободу, нађоше се још у почетку свог државног живота надалеко размакнута и раздвојена великим и необично тешко пролазним простором.

Тако простором раздвојени у почетку стварања својих држава, племенски подвојени и са слабом или никаквом националном свешћу, и ако су за све странце оног времена представљали један исти народ, хрватско и српско племе било је осуђено на подвојен живот. Налазећи се у близини моћвих су«седа, од којих је Византија хтела по сваку цену да очува своје раније римске тековине у целини, а Бугарска и франачка држава да своју власт што више прошире, младе државе српска и хрватска биле су упућене саме на себе и осуђене на врло тажак и подвојен живот, а та подвојеност била је први узрок њихове слабости. У тој релативној слабости према моћнијим суседима и неудружености у једну целину лежи основа тешке судбине Јужних Словена, Слабост тих двеју најјачих јужнословенских целина била је исто тако узрок, што оне нису могле у себи обухватити ни сва остала јужо словенска племена, која су била непосредно уз њих. То најбоље доказује да су тада српска и хрватска држава биле, посматрајући их напосе, немоћне за борбу са моћнијим суседима других народности,