Ратник

4 РАТНИК

количина такође игра улогу, и постоји извесна граница која, кад се пређе, даје победу мање културној страни. А у даном случају, поред грубе силе, на страни Варвара беше духовна моћ, која се не може тачно урачунати а која у Римљанина. беше већ попустила. Ту духовну моћ Римљанина убио је одвећ дуготрајни, готово двовековни мир; он је унео у његов. живот љубав према раскошу, мекуштво и размаженост, што неизбежно поткопава морал.

У сваком случају Римљани су дали човечанству дуготрајан мир, за какав народи доцније нису знали. Сви покушаји доцнији у том погледу увек су остајали без успеха.

Узмимо, примера ради, последње векове.

Осамнаести век је отпочео општим европским ратом за шпанско наследство. У то доба и Енглеска и Француска сматраху Шпанију као земљу слабу и већ на умору. Стога се свака од њих стараше да приграби себи што већи део империје Карла УМ. у чијем саставу беху најбогатије колоније.

Дакле, узрок рату је постојао а као званичан повод послужило је то, што је Лудвек ХЈУ. довео на упражњени шпански престо свога унука Филипа.

Рат за шпанско наслеђе трајао је од 1702. до 1713. године. Створене су биле моћне коалиције: једна — од Енглеске, Холандије, Аустрије, Бранденбурга, већине немачких провинција и Данске: друга — од Француске, Шпаније, Португалије, Баварске и Савоје.

Коалиције су разним обећањима увлачиле у борбу другостепене државе. Мале државе су или одмах прилазиле овој или оној страни, или су, услед неодлучности, остајале извесно време неутралне, очекујући да виде којој ће страни бити пробитачније да се придруже.

У резултату добило се учешће у рату целе Европе. Трговина и индустрија беху потпуно поремећене. Народи се економски урнисаше. И сама Француска беше узнемирена за свој опстанак.

Тада отпочеше преговори за мир, који се завршише 1714 године Утрехтским уговором о миру и прекрајањем целе карте Европе.

Дипломати, који се на конгресу искупише, тежили су да закључе трајан, ако не и вечити мир. Изгледало је, као да све беше узето у обзир, да би се у будуће одстранили могућни сукоби. Установљене беху разне гарантије и споразуми, а територија Европе и Америке беше понова расподељена између држава, тако, да, како изгледаше, није могло бити повода за нове ратове.

Али живот је одмах пореметио илузије везане за Утрехтски уговор. Показало се, да конгрес није урачунао интересе