Ратник

РАТ 5

двеју младих држава, Пруске и Русије, и није коначно свршио с колонијалним претензијама Енглеске и Француске. И није прошло ни пет година од дана закључења мира, кад опет отпочеше ратови за земље у Европи, а затим за далеку Индију и Канаду.

Тако је, готово непрекидно у већим и мањим ратовима, прошло сто година.

За ово време ницале су разне коалиције, доскорашњи савезници постајали су непријатељи, а непријатељи — савезници. Карта Европе се непрестано мењала, а међународни односи компликовали и замршивали.

И најзад, након 25 година непрекидних ратова, 1815. године био је сазван Бечки конгрес.

Народи, заморени ратом, маштали су о миру и искрено тежили њему. На конгрес су позвати били сви истакнути по положају и таленту представници не само великих но и другостепених држава. Конгрес је морао да узме у обзир жеље свих народа Европе и да на принципу правичности створи такву политичку ситуацију и тако расподели европске земље, да би одстранио у будуће све поводе за оружане сукобе.

Сва Европа је са живим интересовањем очекивала резултате рада овога конгреса, и сви су веровали да ће он умети да створи сталан, ако не и вечити мир.

Али, чим се конгрес састаде, почеше се појављивати несавладљиве тешкоће. Свака је држава полагала своје право на дату туђу територију. Показало се, да земље делити није лака ствар. И прекрајање карте Европе, извршено на Бечком конгресу, није никога задовољило. Тако нпр. анексија Белгије Холандији, у циљу стварања на северу јаке бране против Француске, показала се сасвим мртва. Белгија, која немаше ничега општег са Холандијом, у првој.згодној прилици побуни се и Лондонска конференција 1831. год. беше принуђена да је призна за самосталну државу.

Стварање од немачких државица немачког савеза под вођством Аустрије такође није помогло одржању мира у Европи. Циљ тога савеза био је распарчавање Германије, што је сматрано као корисно по равнотежу у Европи. Такво решење питања није задовољило Немце, који се све више и више прожимаху идејом националног јединства. Као резултат свега тога дошли су ратови с Данском због Шлезвига и Холштајна, а затим рат између Пруске и Аустрије 1866. године.

И сви многобројни ратови ХЛХ века и све револуције у Пољској, у Француској, у неким областима Немачке, у Италији, Аустрији, које су настале после Бечког конгреса, долазиле су у ствари зато да ликвидирају његове погрешке.