Ратник
.'%
10 РАТНИК
Версаљски мир, по свом карактеру, пре може бити сравњен с Утрехтским уговором и Бечким конгресом.
Ова три мира, као и ратови који су им претходили, имају у истини много заједничкога.
Овде видимо заједничку схему двају векова, према којој се, како изгледа, развијају и догађаји ХХ. века:
Једанпут у столећу, почев од.1701. године, догађа се велики сукоб европских народа, који са сваким веком бива све већи по броју учесника и њиховом огорчењу. Ова борба има за циљ: поновну деобу територије и завлађивање наследством држава које се сматрају за слабе.
Под разним изговорима отпочиње се рат коалиција с коалицијама. После упорне борбе и темељитог узајамног разорења искупљају се конгреси, на којима се покрећу питања о разоружању, али само побеђенога, израђују се сви могућни услови за отклањање будућих ратова и саобразно томе прекраја се карта Европе.
Али пролази неколико година и показује се, да уговор о миру и деоба територије не само да нису задовољили жеље народа, него су напротив још више компликовали међународне односе.
И у циљу решења нових неспоразума порађа се читав низ посебних великих и малих ратова. “
Историја народа са необичном очигледношћу сведочи, да живот човечанства протиче поглавито у ратовима. Њему пада у део више јада скопчаног са ратом, него ли среће мирнога времена.
И то се потпуно слаже са природом света.
Ми видимо, да природа нема намеру да човека учини срећним и мирним, јер би тада она била изузетно дарежљива према њему. Али томе противурече стварност и хиљадугодишње искуство живота.
Кад би срећа човекова била крајњи циљ целе природе, онда би тек испало да она не постиже свој циљ...
Ми видимо, да је свака човечја срећа тренутна, да се одмах за тренутком триумфа и задовољења јавља нова жеља, тежња ка новој срећи. И из сваког човечјег задовољења истиче низ нових потреба. Потреба, пак, јесте осећај противположан срећи и миру.
Природа човека воли исто онолико, колико и свако друго створење. Као створење он представља беочуг у ланцу других бића. А у ланцу нема среће. Овде је човек исто тако мало, као и сва друга бића, издвојен од несрећа и разорних акција природе.