Ратник

."

12 РАТНниКк

дужи, у колико су јаче државе које стоје на челу њихову. У овом периоду народи напредују, креће се напред култура и цивилизација и подрашћује нова снага.

Али одвећ дуготрајан мир штетан је. Он је одвео распаду некада снажне духом Римљане и на крају крајева их урнисао. За усавршавање човечанства очевидно неопходно је хармонично спајање рата и мира.

Шта је дао човечанству овај минули велики рат

Он је изрекао немилосрдну пресуду над лажним либерализмом, који је тежио да створи рајско блаженство на земљи, који је тежио да створи господарственост и узајамне односе међу народима, засноване, у пркос здравоме разуму, на фантастичним датима која се не слажу са реалним условима целог нашег бића.

Он је потврдио стару истину, да борбу међу народима изазива неодољива природна чежња за материјалним благом и да је у овом случају, као и раније, од пресудног значаја само сила.

Сила ствара право, установљава законе, па следственои правду.

Рат је показао, да се новчани издатци на припреме за њ исплаћују чак и у случају пораза. Изгубивши рат, Немачка може жалити што га није отпочела онда кад треба; може жалити што се није за њ довољно припремила; али се не може кајати за утрошене на припрему суме, јер је, благодарећи својој припреми, спасла своју државну егзистенцију.

У исто време рат је показао двадесетоме веку, да се не могу газити вековима израђене и проверене истине ратне вештине и политике. Те истине, које културни народи тако темељно заборавише, своде се на следеће:

Рат се мора водити, мада и с пуним напрезањем снаге, али тако, да се народна мржња не развија прекомерно и да се међу противницима не прекида узајамно поверење. Стога, рат не сме прибегавати нечасним средствима: пропаганди, тајним убиствима и др. Јер оваква средства у толикој мери драже народе једне против других и у толикој мери учвршћују непријатељство, да и у будуће, по свршетку рата, искључују могућност правих мирнодопских односа.

Приликом закључења мира неопходно је, да уговор о миру не садржи у себи намерно унетих тајних повода за рат. Не треба да има у њему ничега увредљивога за народни понос побеђенога, који је већ самим поразом претрпео увреду, и ничега што би поткопало у корену опстанак побеђенога. Иначе

' Овај либерализам урнисао је руску војску у прошлом рату, а затим и руску државу.