Ратник
26 РАТНИК
метак од 38.1 см. који тежи 760 кг. пробија уз те исте услове једнаку челичну плочу од 535 м/м. На велике даљине најтежи калибар, дакле, са својим сувишком енергије увек надмашује лабији.
Најмодерније велике лађе за борбу, које се конструишу дуже него ли бојни бродови, са што више топова и што
јачим оклопом — да би тако могле имати већу брзину, а којима се даје зато још јача машина, али нешто мање топова и мање оклопа, — зову се бојни крсташи. Формирани у ескад-
рама, њихова је задаћа да предводе гро бојних бродова (линијских бродова), слично задаћи коњице на копну: да предводи главну силу армија у покретном рату.
Јуна 1914, дакле непосредно уочи рата, енглеска флота је имала јизмеђу својих 2: милиона тона укупног материјала 29 најмодернијих бојних бродова и крсташа, који су имали депласман од 673.000 тона. Немачка је флота имала 17 такових бродова са 395.500 тона депласмана. Кад би сви ти 29 енглеских бродова одједном испалили на исту страну све своје глаене топове, они би у оваковој једној бордати избацили наједанпут 153.897 кг. челичне масе на непријатеља. Тежина метака оних 17 немачких великих ратних лађа била би 68.220 кг.
Док се конкуренција на океанима између Немачке и Енлеске налазила у овоме стадиуму развитка, супарништво у зони Средоземнога мора стиже до сличних, али дакако скромнијих резултата. Француска је флота трећа по јачини у Европи. У оквиру свог савеза са Енглеском ова држава тежи у првом реду да одржи вођство у западној меденици Средоземног мора. Транспортовање трупа из северне Африке на ма које европско бојно поље, могућно је само ако се ово вођство одржи. Јакост уједињених флота Италије и Аустро-Угарске беше званично мерило француске политике на мору до лета 1914. Кад је букнуо рат, Француска има 29 бродова линије и 23 мање крстарице са укупном тонажом од 600.000 тона; између најјачих бродова налазе се по броју 10 бојних бродова са укупно 204.000 тона. У исто време показују на хартији савезници, Италија и Аустро-Угарска, 29 бродова линије и 15 крстарица са укупно 497.000 тона; између њих беше 7 великих модерних бродова са укупно 151.000 тона. Судећи по тим рачунима на хартији, француска је флота дакле била много јача од ових двеју држава на обалама Средоземног мора. Француска је поморска стратегија управо из горе наведеног разлога концентрисала године 1912. скоро све своје силе у Средоземном мору. У ратној луци Севернога мора, у Бресту, остадоше стациониране само две дивизије лаких крстарица са трима флотилама дестројера и двема флотилама сумарена. Карактеристичне су за ове мере изјаве француских