Ратник

1 АРМИЈА НА СУВОБОРУ 3

траве, дакле на положаје: Голубац—Проструга—Рајац—Сувобор—Маљен—Бабина Глава.

Заузимање ових положаја на поменутој вододелници, у вези са извршеним пробојем, велики је стратегијски успех не жамо по томе, што су непријатељски делови на фронту продора потучени а наша | армија постављена у изванредно потодан положај за довршивање битке, већ нарочито стога што «су непријатељске снаге, продрле на нашу територију, тереном и нашом живом силом пошпуно предвојене у две групе, те више нису биле у могућности да се узајамно помажу. Дакле, успешно извршен нробој целокупног непријатељског распореда, обележава једновремено и почетак новог периода у опеграцијама наше војске: почетак гоњења разбијених делова пред 1 армијом и почетак почесног савлађивања раздвојених нетријатељских група, једне северно, а друге западно од планинске греде на вододелници.

Као што се види, битка је зачета, непријатељ је на фронту од 20 и неколико километара тучен, пробој је извршен, а за проширење успеха и иззојевање потпуне победе створени су услови, — и то све на. планинским окомцима, брдима и ко„сама, које чине поменуту вододелницу, или се од ње гранају мм постепено спуштају у правцу северо-запада ка Колубари и Југо-истока ка Западној Морави. Како је, пак, планина Сувобор и највиша и најважнија тачка, а у исто време и централно "било целог овог теренског склопа, на коме је победа пробојем непријатељског стратегијског фронта поникла, налазим, да је ти природно и логично битку, која се под оваквим теренским условима развила, назвати Сувоборском, а не Колубарском битком.

Та Сувоборска битка, посматрана са фронта и из штаба 1 армије, а критички разгледана на основи података црпљених из званичног ратног архива исте армије (чијим преписом у целокупности располажемо) и на основи разних докумената, гзабележака и телефонских разговора оперативне природе, но"тираних у току самих догађаја овог периода рата, биће предмет ове студије, која ће, у интересу целине и лакшег схватања суштине ствари, обухватити живот и рад! армије И њенога команданта, не само у току извођења битке, већ још од 2. новембра 1914. године, када је дужност команданта 1 армије примио војвода (тадањи ђенерал) Живојин Р. Мишић, па све до протеривања непријатеља из наше земље, дакле до 2. децембра исте године.

: Ради бржег и.лакшег улажења у рад | армије, читалац треба „да се послужл картом размере 1:200.000 или 1:75.000.