Ратник

4 РАТНИК

ПРВИ ОДЕЉАК. Од другог до двадесетог новембра.

Пре но што пређемо на излагање правих догађаја, који. нас овде интересују, потребно је да на овоме месту, ма и са: неколико речи, додирнемо још једно. питање.

Г. ђенерал Павловић, објашњавајући догађаје који су претходили битци, поменуо је смену војводе. (ондашњег ђенерала) г. Петра Бојовића после констатације, да је 1 армија лако напустила јаки врло важан. левокрилни ослонац битачног“фронта Рожањ, који је требало бранити успешно и за дуже: време. У почетку, пак, другог одељка своје студије, г. ђенерал. Павловић изјављује, да су од Рожња па све до линије од 16.. новембра, „неуспеси 1 армије стално компромштовали акцију наших осталих армија и да смо се само услед тога морали повлачити на целоме фронту“.

И ако ово питање по деликатности својој заслужује да буде предмет једног нарочитог исцрпног и документованог' расматрања, ипак узимамо слободу да изнесемо извесна обавештења и да укратко изложимо и своје мишљење о њему..

Пре свега, и ако не знамо стварне разлоге, којима се. Врховна Команда баш руководила при доношењу одлуке о. смени ђенерала Петра Бојовића са дужности команданта Гармије,, налазимо, да ова смена није могла наступити због неуспеха 1 армије, већ због повреде ране ђенералове, задобијене 8-ог' августа 1914. године на Јевремовачкој коси, приликом напада: армије и преотимања Шапца, који је раније био заузет од стране непријатеља. И ако озбиљно рањен, јер му је кроз: цеваницу десне ноге пушчано зрно прошло скроз, командант 1 армије није напуштао своје: место, већ је по заузећу Шапца руководио прелазом у Срем, крећући се аутомобилом и на штакама. Али, 27. октобра исте године, приликом прелаза. штаба 1 армије из Пецке у село; Ставе, јашећи коња ђенерал Бојовић је пред самим Ставама, несрећним случајем нанесен: коњем на мимопролазећа кола, повредио своју рањену ногу тако озбиљно, да се пуних 20 дана није могао из: постеље ни' маћи ни подићи. Услед овакве повреде и обољења, ђенерал: Бојовић није био у могућности да руководи операцијима Г армије, па га је зато Врховна Команда крајем месеца октобра и сменила. Према томе сматрамо, да смена команданта армије:

уза време нашег повлачења 1914. године није могла бити по--

! следица неуспеха армије, већ стварне болести њенога команданта..

Што се пак тиче тврђења, да је 1 армија све до 16. новембра стално компромитовала рад осталих армија и да смо. се само због тога морали повлачити на целоме нашем фронту,, при крају октобра и у првој половини месеца новембра 1914.

пето,