Ратник

1 АРМИЈА НА СУВОБОРУ 5

ттодине, мишљења смо да оно не може да опстане. Узроци "одступања наше војске у овом периоду последњег рата мно"тобројни су и разнолики, али су међу њима свакако од значаја и ови:

1. По добијању битке на Церу, целокупној нашој замогреној и ратовима 1912. и 1913. године проређеној већ војсци, неопходно је био потребан одмор. Међутим тог одмора није било, јер је одмах после Церске битке дошла Сремска опе„рација, · после: ове бој на Мачковом Камену, а после њега 50 „дана непрекидне борбе из дана у. дан (од 30. августа па све „до 17. октобра): у Мачви, на Гучеву, на Борањи и Соколској планини.

2. У то време, када је у место на одмору била у сталном војном окршају, наша је војска била и гола и боса, без најнужније логорске спреме, непотпуно и рђаво наоружана и "без артиљеријске муниције, а према бројно увек надмоћнијем "непријатељу, материјално одлично опремељеном и снабдевеном „авијатиком, многобројном брдском, пољском, хаубичком и теиашком артиљеријом свих калибара и т. д.

3. Све то морало је имати утицаја на морал наших трупа, који је још под нарочитим утицајем јако кишовитог "времена и лоше исхране дочео постепено да се код свих "армија смањује, да се с времена на време колеба и попушта.

4. У тешком ратном периоду пред одступање и за време његовог трајања, целокупна наша оперативна војска била је распоређена на једној линији: армија до армије, без и једне Ледине дивизије у стратегијској резерви, која би била на расположењу Врховне Команде. Такав распоред је учинио, те се ниједан непријатељски почесни успех није могас да парира, "због чега је продирање непријатеља на фронту ма које од наших армија изазивало повлачење целокупне наше војске и жомпромитовало идеју Врховне Команде за предстојећи „рад.

5. Осећајући све невоље потчињених трупа и знајући да претерани замор и постепени пад морала, уз све друге тегобе, може да буде и од фаталних последица, командант 1 армије, ђенерал Бојовић, учинио је баш у ово доба две представке Врховној Команди (једну после боја на Мачковом камену, а другу пре губитка положаја Рожња), молећи за одобрење, да своју армију повуче у неколико на позадње положаје У циљу: извлачења из непосредног додира са непријатељем, 'уређивања и кратког одмора трупа. Ове представке нису „усвојене, па је стога и наступило оно, што се и могло "очекивати, да наше за моменат поколебане и преморене, а "све до јуче победоносне трупе, изложене посведневној неприЛатељској блиској артиљеријској ватри, на коју због оскудице „УУ артиљеријској муницији нису могле одговарати, напуштају