Ратник

6 РАЋЊНИК

под нападом непријатеља и најјаче положаје (као што беше Рожањ, Кик и Сувобор), и поред свих издатих наређења за. упорну одбрану и поред свег заузимања и залагања старешина. Имајући у виду побројана факта и не заборављајући, да је одступање наше војске отпочело. најпре на фронту И армије, 17. октобра из Мачве на линију Шабац — Цер — Влашић и да је ово одступање | армије г. ђенерал Павловић обележио као последицу замора наших трупа и надмоћности непријатеља. у сваком погледу, — мишљења смо, да објекзивност и пра-о ведност ствари захтева, да се: и неуспех | армије на Рожњу 27. октобра и пред Ваљевом 28. и 29. октобра оквалификује: бар као неминовносш сшворене ситуације, без обзира на то што су ти неуспеси реметили планове Врховне Команде.

ПРВИ ДЕО: Одступање и рад 1 армије од 2 до 8: новембра.

У времену покрета наше војске према директиви Врховне: Команде О. Бр. 6253, са положаја испред Ваљева ка десној обали Колубаре, на линију Обреновац — Лазаревац — Љиг Гукош — Вис (К. 707) — Баћенац, (К. 700) — Јељак — Маљен, команданти 1 и Ш армије са оперативним одељењима својих штабова заноћили су 2-ог новембра у Мионици, где је око 6 часова по подне, у пратњи. два виша официра, стигао из Кра гујевца и ново одређени командант 1 армије ђенерал Живојин Р. Мишић, дотадањи помоћник начелника штаба- Врховне Команде.

Пошто је примио дужност команданта армије од болесног ђенерала Бојовића и са њим измењао мисли, ђенерал Мишић се скоро до по ноћи упознавао у детаљу са ситуацијом на фронту 1 армије, тражећи при овоме потребне податке: од начелника штаба армије (ђенералштабног пуковника, а. сада ђенерала Стевана Хаџића), као и од осталих шефова одељења армијскога штаба, који беху у Мионици. Вредно: је. овде напоменути, да је покојни Мишић још у овом првом сусрету: са особљем штаба 1 армије, на оне са којима је говорио; учинио утисак великог оптимисте, опијеног вером и надом у скоро побољшање прилика и убеђеног, да се: преокрет у догађајима може да изазове само брзим прелазом у офанзиву. Дојучерањи и дугогодишњи помоћник војводе Путника, нови командант 1 армије, дошао је из Врховне Команде носећи у себи клицу идеје за прелаз у напад, мада је ова идеја обзиром на ситуацију и код ! армије и код све: остале наше војске за тај моменат била тешко остварљива.

Прва армија имала је у своме саставу у ово време: Мо– равску дивизију П позива под командом пешад. пуковника