Ратник

1 АРМИЈА НА СУВОБОРУ 7

(сада ђенерала) Љуб. Милића, Дунавску дивизију 1. позива под командом пешад. пуковника Миливоја Анђелковића, Дунавску дивизију П позива под командом ђенералштабног пуковника (сада ђенерала) Милоша Васића, и Рогатички одред. Повлачење њено са положаја испред Ваљева на линију Гукош — Вис (К. 707) — Баћенац (К. 700) — Јељак — Маљен, према поменутој директиви Врховне Команде, отпочело је 31. октобра у подне и извршивано је под особито тешким околностима.

У непрекидним борбама за 60 последњих дана, вођеним са тежњом да се брани свака стопа наше земље, наступио је не само замор трупа, већ и растројство јединица, које није било могућно ни прикупити, ни одморити, ни уредити. Стални неуспеси, умор људи и слабљење органске везе трупних јединица, беху изазвали велику клонулост духа и осетни пад дисциплине код наших трупа, а природне последице оваквог стања и ако дотле непознате у српској војсци, беху: предавање појединих одељења чак и непријатељским патролама, изостајање, протествовање, напуштање својих јединица и разилажење кућама итд. Сем овога, гомиле становништва, бежећи испред непријатеља са својим колима, стоком и имовином, тискале су се и увлачиле у неуређене колоне наших возова и трупа, те су тешкоће кретању по иначе каљавим и рђавим путевима биле огромне. Плач, патње и запомагање овог становништва, које се није хтело одвајати од војске, чинили су тежак утисак на наше и онако поколебане трупе, а нарочито на обвезнике обеју Дринских дивизија, који одступаху преко свог родног краја, поред кућа и имања својих.

Ђенерал Мишић затекао је трупе 1 армије 2/3. новембра на ноћишту у оваквом распореду: Моравска дивизија [1 позива са главнином код села Клинаца, а са заштитним деловима на линији Парлог—Градац—Бураић; Дунавска дивизија ! позива са главнином код села Рајковића, а заштитним деловима на Великом брду; Дунавска дивизија [1 позива на простору Пријездић—Буковац; Рогачички одред код Бачевца.

Трећег новембра продужено је одступање и то: Моравска дивизија 1 позива преко Мионице; Дунавска дивизија 1 позива правцем: Рајковић—Пландини—Рибничка црква — с. Топлица (комора и артиљерија “упућене су путем Рајковић—Мионица Г. Топанца); Дунавска дивизија [ позива правцем БуковацОсеченица— Брежђе — Баћенац, а Рогатички одред правцем преко Крчмара на Руду.

Као што се из наведених праваца „одступања види, на пут Рајковић—Мионица— “Топлица, који иначе беше савршено закрчен избеглицама, њиховом стоком и колима, морали су бити упуђени возови двеју дивизија. Код Мионице, на мосту преко реке Рибнице, беше прави хаос, а пред мостом, услед