Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 225

ПРЕПАДУ РАТУ

Фридрих Велики, пре седмогодишњег рата, научио је своје ђенерале поучавањем и вежбањем на начело, да је препад једно од основних и битних срестава у руци војсковође, те да са мањом снагом избори победу над већом и јачом снагом, како у тактичном тако и у стратегијском смислу. „Ако се непријатељ изненади, онда се може само за неколико сати победити 80.000 са цигло 30.000“. И већ сам почетак рата 1756 г. показује, да је овај велики краљ створио изненађење својим многобројним непријатељима. Он је знао, какав је савез склопљен против њега и како се стичу конци непријатељске политике и ратовања у Саксонској. Због тога се он латио једнога одважнога и смелога подузећа те је, изненадив Саксонску и обезоружавши њену војску, створио себи у освојеној земљи базу, која му је у политичком и економском смислу вредила исто толико, колико и у војничком.

Исто тако и у политичком смислу придавао је Фридрих изненађењу велику вредност, које је у исто време једно важно срество у рукама стратегије за одлучивање битке. Он је умео много брже него његови непријатељи да се са својом малом, али у врло великој мери за борбу ваљаном војском, појави час на једном час на другом војишту и да својим непријатељима нанесе удар баш онде, где би се они томе најмање надали. И ако код Колина тучен, но не и побеђен, појављује се он у Тирингији и разбија Французе код Розбаха за само три часа трајања борбе, по том се окреће одмах на Шлезију и припрема после 4 недеље пораз и Аустријанцима код Лајтена, где се види најзнаменитији рад Фридрихов и његова војводска вештина. Он је закста победио непријатеља јаког 80.000 са својих 30.000 људи и то за неколико сати једнога краткога зимскога дана. Овде је он са потпуним изненађењем напао лево крило непријатељске војске и буквално га збрисао. Ова се чињеница објашњава само тиме, што се краљ с изванредном и несумњивом поузданошћу могао брзо као муња одлучивати и што је у својој војсци имао оруђе ненадмашне поузданости.

Други пример изненаднога вођења операција пружају дани код Цорндорфа 1758. год. Краљ је био са главном снагом своје војске дубоко у Моравској пред Олмуцем. Чим је чуо, да Руси продиру кроз Најмарк ка Одри код Кистрима и да намеравају да загрозе Берлину, он одводи своју војску брзином, која је јако чудновата за тадање прилике и која још и данас задивљује својим убрзаним маршевима, кроз доњу Шлеску у Марк изненађујући потпуно Русе. Он их је нагнао на битку код Цорндорфа а под околностима, које су биле врло

РАТНИК, СВ. УП—УШ. 1984. 15