Ратник

226 РАТтТНниК

опасне за њих, пошто је он са изванредном брзином изабрао нападни правац, који је непријатеља запрепастио и приморао на заузимање новога фронта. Па и доцније Фридрихове битке као: Кунерсдорф, Торгау и Лигниц оснивају се такође на начелу изненађења.

И наполеон 1 служио се изненађењем у истом смислу као и Фридрих, развијајући га до савршенства. И сама прва појава Бонапартина 1796. год. у Италији базира на овоме начелу. Налазећи се усред непријатељских трупа он је, држећи укупно своју снагу на одлучном месту, у априлу ове године код Милезина извршко изненадне ударе на одвојене групе непријатељеве и с правом се могао похвалити, да је разбио

епријатеља за пет дана само својим брзим одлучивањем на свима местима. Освојење горње Италије била је последица овога, како краткога тако и силнога похода.

Почетак похода 1805. год. јесте пример једнога величанствено смишљеног и фино изведеног стратегијског изненађења. Јер док су се Аустријанци надали, да је Наполеонова војска још у северној Француској, дотле је она била већ на путу преко Шварцвалда, тако, да је Наполеон код Улма у ствари препадом затворио аустријску војску под Маком и принудио на предају.

У јесен 1806. год. и дани код Регенсбурга 1809. јесу сјајни знаци похода припремљенога и извршенога само помоћу изненађења. Березина, према рускоме плану, у новембру 1812. год. имала је да упропасти Наполеонову војску, која се измичући из Русије све више распадала, но Наполеон је помоћу изненађења покрчио себи пут преко препрека из положаја који је изгледао више него очајан. Стога се Наполеон могао и поносити, што је прешао реку усред непријатеља с рушевинама своје војске а испред самога носа непријатељева.

Битка код Дрезде августа месеца 1813. год. такође је Наполеонова победа помоћу изненађења, јер је Шварценберг држао да је Наполеон још у Лужици према Блихеру, док је на своју штету морао приметити, да је он у Дрезди имао посла не са делом француске војске, већ са самим силним непријатељем. Последњи пут изгледало је Наполеону, на Марни у марту месецу 1814., изненађење као помоћно срество за победу, али су се противници, нарочито Пруси под Блихером, од њега већ научили, те се нису дали више изненадити.

У јулу месецу 1815. год. смислио је Наполеон, да своју звезду, која је била на заходу, још један пут уздигне изненадним ударом у Белгији. Он је код Лињија сузбио Блихера, надајући се да ће већ после два дана победити и Велинктона пред Бриселом, наравно изненађујући га. Али му рачун овде