Ратник

228 РАТНИК

ФРАНЦУСКИ УПУТ ЗА ПРАКТИЧНО ИЗВОЂЕЊЕ ПЕШАДИЈСКОГ ГАЂАЊА.

Овај упут који је издало француско министарство војно, о чему јависмо у прошлој свесци, чини предмет опширнијег претреса у Га Етапсе МиПНајте-у у низу чланака из којих. доносимо у доњему главне моменте скраћено, али у главном. онако како их писац оцене износи, и не упуштајући се у његова излагања, просто их региструјемо ради информације својих читалаца.

Пошто је изложио садржину и унутрашњи склоп упута,. писац се задржава на егзерцирном гађању (бг гедш5), чији назив узима дословно: „сведено гађање“, из чега се може за" кључити, да он није задовољан овим делом упута, па вели: Значај који упут даје егзерцирном гађању, заслужује да буде нарочито истакнут и мора се примити са безусловним ·признањем. Ако се, као што прописује упут, „ово гађање буде изводило колико се год може исцрпније“, онда ће се поизвесно постићи врло добри резултати и насигурно добити одлични прецизни стрелци. Дакако, користи овог вежбања су многобројне и оне су већ више пута биле наглашаване (чиме хоће: писац да каже, да је то већ постала банална ствар, те се подсмехује крутом учитељском тону упута, који је често био у опреци са стварношћу, у колико се тиче могућности извођења). Најзначајнија корист је та, што се ово вежбање може вршити свакодневно и са врло мало трошка. — Са мало трошка — под условом да се троши што више егзерцирних метака, јер се ваља вежбати „свакодневно.“ За то је довољно оних досадањих неколико сандука (а ми имамо доста кооператива који нам их могу лиферовати и више него што треба); сем тога, нешто мало песка или струготине и неколико квадратних метара простора у углу касарнског круга биће довољно: да се приреди „егзерцирно гађање“ у сасвим довољној мери. Што се тога тиче, сваки ће батаљон добити и треба да добије своје. Сем тога требаће још само, — запамтите! муниције и онога чиме се она фабрикује. Никако не бисмо ради посумњати, да ће потребе у-том погледу, а ради извршења захтева изнетих у упуту, бити врло широкогрудо одобраване! (писац дакле баш сумња у то), јер ако не буде тако, онда ће требати напустити све наде које (на основу овог строгог прописа) полажемо у тај део обуке, и онда и ови одлични прописи постаће само рђаве шале.

Али претпоставимо да су стрелишта и муниција постали стварност и радујмо се што можемо кад год хоћемо („свакодевно“), без контролних примедаба, без формалности и без: