Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 229

ограничења „најисцрпније“ примењивати ово одлично срество обуке. Она је пред вратима, јер рекрути, ево, стижу. Да би од њих могли створити „прецизне“ стрелце, ништа нам недостаје; треба их само вежбати свакодневно... (писац дакле сумња да ђе се то, у садашњим приликама, у француској војсци моћи да изведе. У осталом и наглашавање речи „прецизни стрелци“ наговештава, да би писац хтео да том обуком постигне нешто друго а не само стварање прецизних стрелаца, као што се види из његовог доцнијег излагања).

Данас је, — продужује оцењивач — завладало начело физичке наставе (војне гимнастике и т. сл.); за њу су нађена и срества и време: треба је изводити сваки дан; што је већ колико и ушло у обичај, и то је врло добро. Зашто се не би гимнастичар, јахач (т.ј. војник као питомац прописане физичке наставе) свакодневно вежбао и у прецизном гађању2 Сем свога гимнастичког часа, руковања оружјем, егзерцира и другог он треба у будуће сваки дан да испуни свој „картончић“ нпр од четири метка. То ће такође бити одлично.

Истина, из овога се може изродити утакмица, опклада: ко ће имати више погодака» Њега и остале боље стрелце чашћаваће слабији. Тако смо ми радили у школи, док једног дана слабији не извршише државни удар и обрнуше ствар: да бољи стрелци чашћавају слабије. Све је то, рећи ће се можда, неморално, јер личи на коцку, али свакако је боље од санса и фарбла. (Писац даље страхује, да се из сувише велике тежње за „прецизним“ гађањем не увлаче у војску слабе стране спортова.)

Утакмице су одиста врло погодне да створе надметање и међу самим наставницима, који ће се трудити да иставе што више добрих стрелаца. Али баш са тог гледишта ми жалимо, што се нови пропис није боље користио овим одличним помоћним среством: све што се у њему, односи на класификацију и утакмице не разликује се од пређашњих заблуда.

Они који су до сад пратили наше чланке, можда су помислили, да смо ми непријатељи спорта. Ни најмање. Ми напротив налазимо, да баш резултати спортова, примењени на ову специјалну грану наставе, доносе најлепше плодове. И гађање је спорт, без сумње. Зашто не бисмо на њ применили исте методе, те не бисмо од тога очекивали исте резултате 2

Зашто су спортови постали тако омиљени у пуковима 2 Због дубоког уверења да су корисни; али, — у извесној и то врло великој мери велимо ми, — и због јавности, којом су резултати били саопштавани на разне начине. Међутим, поред те користи, овде се појављује и један врло велики нелостатак. Радосне резултате и задовољства од њих ужива само једна одабрана и извежбана елита. Та елита је у много