Ратник

230 РАТНИК

ако не у већини случајева постигла извежбаност због својих индивидуалних околности, које су оним другима биле неприступачне. Интереси војске — борбе! — међутим захтевају да: се овим добрим резултатима користи маса, а не само одабрани појединци.

Пошто упут предвиђа утакмице само за појединце, то нам он припрема онакве некорисне резултате.

На пример: војник Х чете бр. Х је матадор пука. Може ли се по томе закључити, да је његова чета најбоља стрељачка јединица пука, да ће најбоље гађати и у борби, па ма они други гађали унакрст и попреко

Ако изближе посматрамо резултате гађања, видећемо, да. су то већином увек исти стрелци који показују највише „поена“. Није претерана помисао, да ова гађања тренирају управо само неколико одличних спортиста. Ми ћемо ове унапређивати и награђивати, као што то бива у спортшсвима, — али на штету неких осталих, иначе одличних војника, а што је најгоре, тренираћемо их на штету вежбања масе.

Нисмо противни, најзад, ни личној утакмици, али тражимо, да се она никако не стави у први ред, чему тежи пропис, него тек у други, — после утакмица између појединих или свих нижих јединица пука.

— Нови фанцуски пропис врло разложно истиче значај заједничке акције. Ова је акција свакако састављена од индивидуалних (тј. појединаца); међутим за добре резултате колективне акције није апсолутно него само релативно меродавна добра индивидуална извежбаност; апсолутно је за то меродавна. само што већа усавршеност заједнице. Њу дакле треба пропис првенствено да има у виду и њој треба да теже и оне утакмице, које хоће да покажу резултате обуке. Обука је лична, разуме се, али борба је заједничка. Писац дакле хоће да укаже на то, да француски пропис, — ако не речима које су одлично пробране, — оно свакако у појмовима брка индивидуалну обуку за потребама борбе, или боље рећи резултате појединачне обуке са резултатима заједничке акције због тога, што оном првом почиње ова друга. Тражи дакле, да пропис у ирвом реду тежи сјајним користима акције, борбе. Боље је да од 100 војника сви гађају осредње, него њих 20 одлично, 30 осредње, а 50 рђаво; међутим према прописима ови ће имати више „поена“. Заједница је та, која треба добро да гађа; и ако је корисно да се добри стрелци војници награђују, још је корисније да буду награђени добри стрелци батаљони и чете, па и водови и десетине.

Кад у једном пуку три пешад. чете са митраљеском истог батаљона (дакле заједничким резултатима) буду тукле све остале јединице пука, тек онда се може рећи да је над-