Ратник

232 РАТНниИК

погледу здравља. Врховни командант у 27. години, конзул у 31. император у 34. побеђени у 46. умирући на Св. Јелени у 52. години, овај изванредни човек, који је на својим плећима имао држати врло тешке терете, који је у раду претварао ноћи у дане, човек за кога горостасна улога, коју је одигравао, није била довољна, замарао се свакодневно усхићењима физичке љубави, најзад, човек који је јео и рђаво и брзо, није никада био болестан: шуга у Тулону, стомачно поремећење у Пирни, у Ческој, у часовима пораза на Вандаму, још један стомачни поремећај у Лајпцигу, куњавица у Москви која му је била фатална, јер га је спречила да побере све плодове победе — и то је све, и само то, — пре смртоносног рака на желудцу.

„#75 Разумљиво је, да је Наполеон у таковим околностима здравља, а уз то са духом математичара, имао увек само тек осредње поштовање према тадањој неодређеној лекарској вештини. .

Када је Бонапарта био артиљеријски потпоручник у пуку Га Ееге-Агшегје, где је доста дуго службовао, лечио га је дуже времена — вероватно од лаганих напада маларије трупни лекар Бјенвело. Може бити, да је баш овај лекар 06јашњавао младоме потпоручнику за време лечења важност лекарске улоге у профилакси болести. Пук је тада гарнизонирао у Оксону, где је било великих баруштина. — „Врло опасне за трупу!“ — ваља да је примећивао Бјенвело. И ове речи император није никада заборавио. Видећете, мало даље, његове врло тачне препоруке о избегавању „рђавог ваздуха у нездравим местима“.

#74 Познато нам је да Наполеон није био писац, али је зато овај чудновати човек оставио иза себе више од стотине свезака писама, наредаба, наређења, диспозиција и заповести из којих бљешти неуморна радиност онога, који је свакога тренутка, дању и ноћу, бдио над спасом империје. Истраживати у овом заосталом огромном делу све оно што се односи на медецину, био би скоро немогућан посао: хтети наћи иглу у пласту сена! На срећу, један аутор,' чија се красна савесност и велика жаркост за истраживањем не може довољно похвалити, успео је дугогодишњим радом ла сакупи у своме делу: „Сакупљена и сређена Наполеонова правила и мишљења“, врло интересантне податке о раду и величини овог генијалног војсковође.

: Нешепап —Соопе! Етпезе Р;гсагд, Ргесергћез с, јисетеп!в де Маро!боп, гесце! 1! с, с1а55е5, Вегоеб—Кеугацћ, едИеиг, Рапз 1913. —