Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 233

Али, да бисмо боље показали, у коликој мери Наполеон цени донде позната знања и искуства живота у примени профилаксе болести и обољевањима у војсци, као и колико широко схватање он има у свима стварима које се ређају у његовој моћној можданој радњи, улазећи и у најмање појединости при издавању диспозиција или заповести, узмимо за пример, пре свију, овај догађај на Валхерену у Холандији.

1809. године Наполеона са штабом у Шенбруну извештава Кларке, министар рата, истовремено када и Бернадот, да Енглези плове ка обалама са целом једном флотом — 470. једрењача — и управо једно мармијом од 44.000 људи и приближују се холандској обали, Валхерену, пристаништу великог острва према ушћу реке Еско, на којем живи само неколико хиљада становника. Велико узбуђење код Француза — сасвим разумљиво — јер они имају само нешто мало поморске снаге, тек довољне за осигурање блокуса. Брзо, најхитнији извештај шаље се императору, који пре свега на њега и не одговара. Други, још хитнији извештај са исцрпним појединостима о намерама непријатеља. Овога пута се господар смиловао: наредите нашим официрима, овако од прилике он издаје наређење, да дупусте искрцавање Енглезима на миру а затим да их притисну на острву, где их је зла коб насукала. Они ће ту наћи генерала грозницу, који ће се тако добро борити за нас, да ће се непријатељ морати ускоро повлачити, пошто буде изгубио најбољи део својих ефектива. И доиста, 27.000 људи је било оболело убрзо од маларије а ни остатак није био бољи, и експедициони енглески корпус је морао, после кратког времена, да укрца своје људство не избацивши ни један метак из пушке. Из овога видимо, да је Наполеон врло добро знао, да ће бављење на Валхерену бити кобно по енглеске трупе, које нису познавале опасности по здравље услед закужености тих обала.

Да видимо сада, шта Наполеон ради у погледу профилаксе болести у правом смислу речи за своје трупе. Ево, читајмо прави текст његових наређења:

Удућено Пауошћу, у логору Вгисе5, 1803.: „Препоручујем вам, више свега, здравље трупе. Ако се трупа остави у нездравим местима, армија ће се истопити и смањити ни на шта. Нека вам ово буде прва од свију војничких обазривости.“ Решење у логору у Воц!оспе-и, 4. ЕгисНдог, година ХМ (22. август 1805.): „Понова препоручите маршалу Журдану, да добро пази на здравље трупа. То је највећи непријатељ, који постоји.“

Принцу Евгену, марш 1806. „Нарочито вам препоручујем, да никако трупе не оставите у нездравим местима. Небрига