Ратник

231 РАТНИК

ђенерала у овоме погледу је неизрачунљива; они би били кадри, да трупе оставе целу једну годину дана у Монтуским барама, и да се зато никад не покрену....

вата ара Ако се будете обазирали на ове мере (хигијене у Италији), то ће много више вредити него и кинин и добри лекари, а особито када се тиче Француза — никада се на ово довољно не пази — пошто је у карактеру нације, да презире све опасности и пренебрегава све предострожности“.

Упућено РПахоц+у 16. авг. 1811.: „Боље је дати и најкрвавију битку него поставити трупе у нездрава места“.

Упућено Пахоц-у у Утрехш, 181.: „Да сте били изабрали здрава места и да сте више поштедили ваше трупе, не бисте имали ни половину болесника, које сада имате. Требало је избегавати обале река и сва места где има воде....“

Принцу Евгену, март 1806. „За то што сам увек највећу бригу уноско у ове појединости, моје трупе сразмерно нису ни имале болести. Једини губитак, који се не даје поправити, то су мртви.“

Принцу Евгену, 30. авг. 1806.: „Само непрестаним вођењем рачуна о тим малим бригама, спречава се распадање једне војске....“

„Половина вештине у рату налази се у вештини брзог преустројства своје војске, бити штедљив у непотребним покретима, јер од свега тога зависи војниково здравље.“

Принцу Евгену, 1807.: „Принцип одашиљања одреда у нездрава места, па их затим сваких петнаест дана смењивати, рђав је принцип; постоји само једно решење, а то је избећи рђава места“.

Упућено С]агсе-у, у Дрезду 1812.: „Унесите се у дух наређења, које сам диктовао, и немојте се држати слова. Један или два дана одстојања нису ништа онда, кад се тиче здравља трупе: здрава места пре свега. На шта служе болесни људи, од којих се не може ништа да учини онда, кад се непријатељ појави 2“

Упућено Памо-у, 1812.: „Моје се болнице пуне болесницима, пошто немам ни шињела, ни цокула..... “

Министру рата, 7. септембра 1812: „Недовољно искуство хирурга учини више зла војсци, него непријатељске батерије.“

Пређимо сада на организацију војног санитета. Наполеон сматра трупни санитет као основу:

„Сваки пук треба да има своју амбуланту, свака дивизија своју, сваки армијски корпус такође своју“.

„Ова амбуланта (пуковска) је под командом команданта пука и мора увек да следује пуку. Од свију, можда, је она