Ратник

46 РАТНИК _

Немачка је штампа добро примила ову студију, па и она, која стоји близу Л. била је изненађена непристрасношћу и релативно благим судом дојучерашњег непријатеља.

Анонимни немачки писац много је строжији судија Л-у, шта више, он нам по каткад изгледа и престрог и неправедан. То изненађује, нарочито кад писац вели, да је војник, што и његов стил и тачно познавање немачке војске несумњиво доказује. Ми знамо, да су Л—фа у Немачкој осим политичких супротника и озбиљни историчари, као проф. Делбрик, Солте и др. оштро критиковали, али нам је изгледало, да су му се војни стручњаци само с респектом приближавали. Код објашњења несугласица у мемоарима Фалкенхајна и Лудендорфа, они су се скоро сви нашли на страни Л. Дакле, ова нам студија показује један нов став у немачкој војној литератури. Из тог разлога, што је опћенитије држана те не претпоставља детаљније познавање ратних догађаја, изабрао сам да је прикажем.

У уводу писац истиче, да је сврха студије да упозна немачки народ са Л. као војсковођом и организатором. Он верује, да је само први период светског рата довршен, те да још предстоји обрачун између Истока и Запада Европе, при чем ће Немачка хотимично или нехотимично, било на једној или другој страни, учествовати. — Немачкој ће тада требати вођа и организатор и писац је убеђен, да су при такој помисли погледи немачког народа у Лудендорфа уперени. Да ли Л. то поверење заслужује или не, хоће писац да докаже својом студијом. — Ово данашње поверење немачког народа ул. потврђује и ђенерал Биа, велећи у својој опомени Французима: „Будимо на опрези... У осталом може се констатовати да његова (Л-а) популарност опет расте. Он (Л.) очекује само прилику, и, ако је потребно, он ће је створити, јер је он добар организатор.... ко зна, да ли неће ослободитељи данас још бољшевичке Русије постати прве слуге овог врло амбициозног човека,“

Да би добио потпуну слику Л. као човека и војсковође, анонимни писац га прати најпре у његовим функцијама на источном војишту, где је стекао славу и поверење народа. Као врховног војсковођу, најпре испитује, да лије Л... војсковођадржавник, као Цезар и Фридрих Велики, па долазећи до негативног резултата истражује, да ли је бар одговорио оним условима, да би се могао убрајати у вође кова Молтке-а (првог). и Гнајзенау-а.

Писац се слаже са онима, који у заједничком раду Хинденбурга и Лудендорфа приписују сву славу и одговорност овом задњем, као главном и скоро искључивом диригенту. Па,