Ратник

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ

ит

ако и ђенерал Биа доказује да Хинденбург није био тако безначајан, да би га требало игнорисати, изгледа да је позест већ сада осудила Х. да потамни пред својим првим помоћником.

Л. рођен 1865. у Позањској провинцији Пруске, имао је типичан одгој и каријеру пруског, добро квалификованог, ђенералштабног официра. Додељен Великом Ђенералштабу, он ужива особиту наклоност тадашњег начелника грофа Шлифен-а (1901—1906), који му поверава рад на извођењу концентрације и страт. развоја за случај сукоба на два фронта.

При том раду Л. долази до убеђења, да је Немачкој потребно да повећа свој контингенат и да већим буџетом ојача своју материјалну спрему. Ти његови захтеви делимично се усвајају; али пошто му се не испуњује жеља, да се формирају и три нова корпуса, он доста озловољен иде трупи, где га рат затиче као команданта бригаде.

Ратним распоредом Л. је додељен штабу П. армије ђенерала Било-а, којој је између осталога пало у део да заузме тврђаву Лијеж и с тим да отвори пут за даље наступање кроз Белгију. Први налет на тврђаву не успева, и тако прети да се први предувет за извођење Шлифеновог плана не оствари. Ту притече Л. у помоћ. Иницијативно предузима команду над једном бригадом, која је била изгубила свог команданта, и на њеном челу продире између два фора до цитаделе и вароши и на тај начин одлучно придоноси брзом паду тврђаве. — Са највећим орденом одликован, он се већ сад издиже на површину и ва њега су уперене очи, кад дођоше вести, да је 8. армија ђенерала Притвица поражена и да се намерава повући иза Висле, препуштајући Источну Пруску Русима.

Наименован начелником ђенералштаба те армије, чију команду предузима пензионисани Хинденбург, Л. већ с пута издаје наређења, да се повлачење обустави.

Са два снажна ударца, једним код Танеберга (24—29/8.), а другим код Мазурских језера (8—10/9.), Л. уништава две руске армије, од којих је свака била бројно јача од његове. „Битка код Тнеберга, вели писац, спада, што се тиче концентрације и извођења, брижљивог прорачуна спојеног са неустрашивом одважношћу, међу најбоље у светској повести, а и ђенерал Биа назива је „класичном“. —

Пошто је ослободко Источну Пруску, Л. добива наређење да са 9 армијом притекне Аустријанцима у помоћ. Л. предузима са својом армијом офанзиву из Горње Шлеске, и после тешких бораба, великих маршева по најгорем времену, доспева до Ивангорода и пред Варшаву. Неуспеси аустријских армија и знатна руска појачања, приморавају и немачку армију на одступање у исходне положаје.

10%