Ратник

20 РАТНИК

и услед претеране тежње за нападом или за отклањањем свега онога што би личило на попуштање према непријатељу, он је упорно остао једнако на десној обали Опгср-а, а тиме и оцепљен и без везе у дејству са !|. армијом, која не само да га није могла потпомоћи, него је и сама остала изложена обухватним нападима на свом десном крилу.

Истина, овој развучености ||. армије допринела је доста и сама Врховна команда, која је у времену наступања у неумереној тежњи за већим резултатима померила у источну страну правац дејства Ш. армије, с чијим је десним крилом потом требало да кооприше лево крило П. армије. Исто тако, доцније, кад је требало корежирати рад армијских команданата и спречити слабљење ударне групе, она је била и сувише далеко позади да би могла благовремено интервенисати.

9. септембра потпуно је сазрео израније припремљени немачки неуспех.

И ако је Клук имао успеха над Манурием, и ако је енглеска војска толико млитаво деловала у јужни бок !. армије, да је само немачком коњицом и једном пешадијском бригадом била задржана у свом напредовању око подне 9. септембра, и ако је лево крило П. армије било за нешто увеличало своје успехе последњих дана, и ако је се овог дана Фош био повукао за 15 км, ипак су овога дана: 1.) Успех У. француске армије против десног крила П. армије; 2.) Истрошеноса левог крила И. армије и целе 11. армије ради поправљања ситуације код десног крила П. армије, т. ј. истрошеност ударне групе — где је за извршење удара остала свега једна дивизија (23. резервна пешадијска дивизија;) 3) јако изражена борбена акција 9. 4. и 3. француске армије; 4.) Брзо и целисходно извлачење француских снага са десног крила и њихово ангажовање на центру и западном крилу; 5.) Оскудица у муницији на немачкој страни — били толико моћни фактори, да је 9. септембра пала одлука: да се призна неуспех на Марни, ш. ј. да се нареди повлачење.

Разним критичним посматрањима тешко је наћи раз· логе против ове одлуке. Ова је одлука последица не само хладног рачуна него и осећања, које се нагомилало у толикој мери, да се у резултату тога осећања и извесних разлога у главном појавило као неизбежно — повлачење, признање. неуспеха.

9. септембра немачка Врховна команда признала је, да је битка на Марни изгубљена и да се пет њених армија морају повући за дубину од 20—30 а негде и више километара. То је био резултат рђавог рада немачке Врховне команде, Жлука и Билова с једне стране, и разборитости и енергичног