Ратник

22 ПРРАМРН ИО _____ -

били засновани на солидарности и пуној усрдности и искрености, а делом и на Клуковој претераној славољубивости — дошло је до поцепаности фронта, губљења времена и борбене снаге у критичним данима битке, као и до груписања снага, које није одговарало замислима немачке Врховне команде. Нема збора, оваквом раду доста је допринела и сама немачка команда, која је, налазећи се и сувише далеко позади, била у немогућности да јаче и ефикасније координира дејство својих армијских команданата. Ту је немогућност требало уочити, па предузети нужне мере, а на првом месту образовање бар једне команде групе армија, која би у себе примила армије десног нападног крила (1, И, Ш., а можда и ЈУ. армију).

5. септембра Клук занемарује додељену му заштитнопобочничку улогу, па се свом снагом, сем једног корпуса, баца у гоњење. Ноћу 5,6. и 6. септембра увиђа своју грешку и приступа извршењу заштитничко-побочничке улоге. 7. септембра, задржав Манури-а, у њему се појављује прохтев да потуче Манури-а. Тога ради циља он чини пресију на Билова, да му да Ш. и 1Х. корпус (који му нису били потребни за побочничку улогу), и ако је тада немачка Врховна команда успех тражила у продору на левом крилу |. армије и на фронту |. армије. Из тежње да његова армија задобије позитиван успех, он не води довољно рачуна о стању код суседне армије. Истина, он је рачунао, он бар тако вели, да ће његов успех на спољњем крилу бити од пресудног значаја. Нека би се то узело и за тачно, па ипак то Клука не би разрешавало дужности, да о тој својој идеји извести своју Врховну команду и Билова, Место тога он ситуацију своје армије Билову оцртава као врло тешку и тиме образложава тражење Ш. и 1Х. корпуса. У таквом поступку Билов није могао назрети ону Клукову идеју за задобијањем успеха на спољњем крилу, па ма због тога код М!. армије било привремено и неуспеха, него је морао схватити, да је стање !. армије заиста тешко и дасе по одласку Ш. и 1Х. корпуса и стање |, армије мора погоршати, јер се тиме празнио фронт пред нападним левим крилом У. француске армије и проузроковало увећање међупростора између П, и 1. армије.

Такво Биловљево схватање морало је, појамно, утицати и на потпуковника ЖХенча, опуномоћеног изасланика немачке Врховне команде, па је следствено оно може бити претежно и донело одлуку за повлачење, за које Клук доказује да га није требало предузимати.

Тешко је сад тврдити шта се све могло десити, да је ово или оно било урађено. Главно је то, да су се 9. септембра 1914. године на немачкој страни у крајњем резултату појавили