Ратник

са ~

РАТНИК

„2. Учинило би обрт у дотле неутралноме држању Бутарске, Румуније и Грчке.

3. Заузеће Цариграда задало би смртни ударац Султановој моћи. ћ

4. Азијска Турска је у вези са Европом само преко Босфора, те би се заузећем овога изоловала Азијска Турска.

И ето са тих разлога су Париз и Лондон, у договору са. Петроградом, предузели страховиту Дарданелску операцију.

Циљ Дарданелске операције било је господарење Дарданелима, а затим заузеће Цариграда и Босфора, те да се отвори лут за Дамаск и Багдад ради господарења Арабијом. Тиме би се обезбедила источна обала Суеца, а сем тога пресекле би се комуникације турским армијама на Кавказу, у Месопотамији и Сирији. Рачунало се, да би се ове армије услед оскудице у материјалу и муницији дезорганизовале. На тај начин би се ослободило око пола милиона Козака, Аустралијанаца и Индуса, које је Антанта морала држати у Турској.

Дарданелске операције у војничкоме смислу могу се поделити на два одсека, на операције флоте и операције сувоземне војске.

Операција флоте, Антанта је у почетку мислила да ће моћи овај крупни задатак извршити само флотом. Да бисмо разумели, је ли овакво схватање било оправдано или не, упознаћемо се прво са географијом и фортификациском спремом Дарданелскога мореуза.

На источној страни гребен Чанак са истоименом вароши, а на западној обали гребен, на коме је варош Килид Бар, чине узину од 1400 мет., која дели Дарданеле на два дела, југозападни и северо-источни. У првоме, ]3. делу, европска обала је висока, стрма, местимице просечена омањим воденим токовима. У другоме, си. делу, европска је обала нижа, а планине су повучене дубље у п.-острво. Земља је у опште сува и сиромашна. Азијска је обала сушта противност европској обали. Она је испресецана рекама и долинама.

На дужини од 47 миља, Дарданели не прелазе ширину од 7000 мет. Две морске струје пролазе Дарданеле у супротним правцима. На површини, са брзином до 25 м. теку таласи ка Јегејскоме мору. Ветар убрзава њихов ток до на 45 мет. У дубини једна противна струја струји ка Мраморноме мору. Овај феномен објашњава се разном густином соли у разним слојевима воде. Он је ведма важан с обзиром на употребу мина.

У фортификацијком смислу обале Дарданела биле су овако уређене:

На самоме улазу у Дарданеле, а на европској обали, налазио се фор Седул Бар, који је имао 6 топова од 280 мм.