Ратник
ДАРДАНЕЛСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ ђ 33 Батерија Етрогул имала је 2 топа од 280 мм. 3 топа од 240 мм. и 2 топа од 150.
На азијској обали налазио се фор Кум Кале са 3 топа 280 мм. 2 топа 260 мм, 2 топа 240 мм. и 3 пољска топа. Батерија Ораније имала је 2 топа 240 мм. и 9 лаких топова.
Линија сталних мина допуњавала је одбрану.
После ове прве одбранбене линије долазила је друга одбранбена линија, на најужем делу Дарданела. Ту је била одбрана сконцентрисана у две линије. У првој линији на Европској обали била је батерија Суан Дере, која је имала 2 топа 152 мм. и мноштво хаубица, брзометних топова (лакших) и митраљеза. На азијској обали око Дардануса било је 5 хаубица 152 и 105 мм. и пољских топова. У другој линији, на европској страни, био је Килид Бар са много тешких калибара (у Хамиду Топраку 2 топа 356 мм. пред Намазгијом 1 топ 280 мм, 1 топ 260 мм. 11 топова 240 мм, 3 топа 210 мм. 16 хаубица 152 мм. и много пољских топова и митраљеза).
На азијској обали био је Чанак са три фора: Хамиди табија, Хамиди Султанија, и Андалу Меџидија, свега 4 топа од 356 мм, 3 топа од 280 мм, 4 топа 260 мм, 11 топова 240 мм, 3 топа 210 мм, 7 топова 152 мм, 4 топа 120 мм и много пољских топова.
Противу ових оруђа (102 комада великога калибра и мноштво лакших калибара) Антанта је истурила осамнаест
_оклопњача (14 енглеских и 4 француске) са 280 топова свих калибара до 381 мм. Но како све оклопњаче нису могле узети једновременога учешћа у акцији због узине мореуза, и како су Турци дуж обе обале поставили врло велики број цеви за бацање торпеда, то су Турци у погледу снаге били у бољем положају.
Флотни напад почео је 19. фебруара 1915. год. бомбардовањем форова на улазу. Ово бомбардовање трајало је читав
месец дана. Вице-адмирал Кардан који је у почетку операција/
командовао флотом био је смењен, те је 16. марта примио команду контра - адмирал Робек (који је тада и унапређен у виши чин.) Адмирал Робек је рачунао да су турске позиције једномесечним бомбардовањем довољно оштећене, те да може предузети одсудан напад. Он је, истина, предвиђао велике губитке, али се надао успеху. И по његовоме наређењу 18, марта. тринаест оклопњача предузеше одсудан напад, али су две ен– глеске и једна француска оклопњача пропале, а једна француска јаче оштећена. И онда, када се по мишљењу неких стручњака, са још мало жртава могло да успе те да се форсира пролаз, онда се одустало од намере и дошло се до уверења да не може бити успеха без учешћа сувоземне војске.
РАТНИК, СВ. 1Х. 1921, 3