Ратник

| РН

РАТНИК

цаше се у 7 часова под командом мајора Џонсона. Одмах по искрцавању требало је доћи у везу са трупама у |, но после наступања од 1 км. морало се зауставити пред непријатељским противнападом. Једна батерија у близини Критије (западно од Али Бабе) отворила је бочну ватру противу енглеских трупа, али је она убрзо ућуткана од стране флоте.

У пркос турским жестоким напорима, Енглези су се снажно одупирали, заклањајући се слабим рововима. У 11 сати 30 минута ове трупе су успеле да ухвате везу са трупама искрцаним у тачки |/.

У тачки |У/ операције су биле много теже. Непријатељ је предвиђао искрцавање на овоме месту и био се припремио. Бодљикава жица пружала се све до мора, терен је био миниран, митраљези су били начичкани на два редута на коти 42.

Само неколико стена могло је дати нападачу нешто заклона.

Од 5 до 6 сати оклопњаче су дејствовале ватром, па је затим |-ви батаљон Ланкаширских стрелаца са мајором Бишопом кренуо на баркама. Дочекан пакленом. ватром, први ред који је налетео на жице био је слишћен. Једна чета срећно је успела да се заклони за групу стења и да Гурке схвати с бока, те да тако омогући осталима да се приберу и среде.

Кад су се средиле ове прве искрцане трупе, онда оне узеше правац ка коти 35, а за њима се искрцаше нови делови.

· _ Три линије турских ровова заузете су јуришем, али су се редути на коти 42 још увек држали. Но у 16 часова и они су заузети једним величанственим јуришем 4-ог батаљона Ворчестерског. Тада, полумртве од умора, ове трупе покушаше да притекну у помоћ искрцавању извршеном у тачки У, али је то био узалудан напор, те се најзад морало задовољити само одржавањем заузетога терена у својим рукама.

Најславнија епизода 25. априла 1915. год. јесте „бесмртно искрцавање на тачки У“.

Ситуација теренска на овом делу била је иста као иу тачки МУ, са том отежавајућом околношћу, што није било стена које су могле дати заклона.

У лакој јутарњој магли гребен Хелес оцртавао се нејасно својим стрмим и неприступним масивом. Међу развалинама Седул Бара разрушенога ватром савезничке флоте, беху се. заклонили многи турски стрелци. До самога врха простирала се бодљикава жица као море. У свакој ували, за сваком стеном беху постављени митраљези или топови 37 мм. Кота 42 доминираше овим амфитеатром. Средином плаже дизао се један талас песка висок неколико стопа, као једино скромно прел- · мућство нападача.