Ратник

ОЦЕНЕИПРИКАЗЛ 107

Круп и Харкорт: разумевање главног чиниоца који се не да измерити — човека.

Лудендорф је био до рата неко време у трупи, али већи део своје војничке каријере провео је на положајима ђенералштабног официра и на послу у оперативном одељењу Главног Ђенералштаба. Његове мисли од самог почетка зауставиле су се на разради сигурног теоријски састављеног, а не пониклог из живота војничког проблема. Теоријски радови Лудендорфа, по исказу његових сарадника, од вајкада су одавали генијално схватање једне одређене ситуације и свих могућности које она у себи садржи.

У проблемима Светскога рата ова му је особина била од користи само у случајевима, где је стратегија сама могла да послужи као кључ за повољно решење. У свима већим одлукама или проценама, где су психолошке, привредне и техничке чињенице биле у претежности над војничким, Лудендорф је услед колосалне једностраности своје натуре чинио промахе. Такве чињенице, као глас народа, радничка воља, јавно мнење у земљи и у иностранству, привредни дух разних класа становништва и психолошко стање војске, суверено су одбациване од Лудендорфа у његовим грандиозним плановима, који су се имали протегнути на месеце и године, и нису нимало узимане у прорачун. Пошто у своме духовном образовању није научио да рачуна са овим чињеницама, шо оне за њега просто и не постоје. Друго нешто, са свима његовим највећим прорачунима биле су упознате само више установе у којима је са-

стављао своје истински генијалне комбинације. — Таненберг, Мазурска језера и повлачење испред Варшаве — дошли су као резултат рачуна где су количине биле — армијски кор-

пуси, часови маршевања и број километара који се имају прећи на железници.

Чињенице, које нису могле ући у ове главне основе Лудендорфових комбинација у току Светског рата у виду срачунатих бројева, остају ван области његовог кругозора. Да су баш и трупе, те величине са којима се може бројно рачунати, много претрпеле у моралном погледу услед самог придоласка ново рекрутованих делова, због разноликости сакупљених на општем послу немачких племена, која увиђају да ужас и оскудице заједно са жртвама које подносе нимало не одговарају по“ стигнутим резултатима, за њега остаје загонетка. Да су овако јако растројене трупе могле да издрже дане великих битака само одајући јасне знаке расула, за њега бејаше непојмљиво. Са тиме он није никако „рачунао“.

Он је „рачунао“ са наличним бројем кола и локомотива, не узимајући у обзир, да је тај број већ годинама сасвим