Ратник

108 РАТНИК

недовољно био надгледан и оправљан. Он покушаваше да израчуна до највеће могућне тачности, до сваке хиљаде, транспорте појачања, које Споразум добија из Америке, али није рачунао са подизањем ратничког духа у Енглеској и Француској које је неминовно наступало услед уласка у рат Сједињених Држава. Он је тачно прорачунао време трајања и дејство извођене по плану бољшевичке агитације у руској војсци, али није израчунао, да је искључивање војнички способне за борбу Русије, фатално допринело уједињењу против Немачке свих сила заинтересованих у светској политици. Све ове једностраности у чисто војно-политичким прорачунима Лудендорфа биле су му благовремено стављене до знања од стране истакнутих познавалаца ствари у политици, привреди и техници. Све овакве“ примедбе Лудендорф је одбацивао као неоправдане сумње у коначну војничку победу и као још већма неоправдане сумње у тачност његових прорачуна, са негодовањем неког шефа породице у чије је свезнање неки рођак или пријатељ дрзнуо да посумња.

Тамо, где су Лудендорфу самом долазиле сумње, где су му се могла појавити предосећања, да би му прорачун тек онда био сасвим тачан када би верно у бројевима израчунао и чињенице које се не могу израчунати, он није покушавао да пронађе неко ново мерило, већ је остајао веран себи у својој једностраности. Он је „наређивао“ како има да мисли отаџбина, „захтевао“ је тачно извршење његових заповести од саобраћајних установа и техничких служби. Као што је својим маршевским заповестима веровао да може довести борбене трупе у одређени час на одређено место, тако је исто веровао да ће моћи путем наређења „решити“ невојничка питања у својим војно-политичким намерама.

Овај видни стратег, који је изашао из немачког средњег сталежа, замишљао је да маса располаже истим особинама беспрекорне трпељивости које су својствене његовом сталежу Он је душевно клонуо и причао је о „издаји отаџбине“ када су му масе стављале до знања, да му рачун није тачан. Када победа већ није могла бити добивена, јер су неизрачунате, а које и не подлеже рачунању, чињенице у војсци постале тако јаке, да му се под њиховим утицајем расплинуо на догледу основ његових тачних прорачуна — ефективне борбене снаге, „захтевао је“ политичко окончање рата: закључење мира. Ђенерал-биргер пао је, чим се главна књига у његовом брижљиво вођеном предузећу није више поклапала са стварношћу.

Киченер—Наполеонид Киченер као човек и личност био је увек загонетка за