Ратник

ОЦЕНЕИПРИКАЗИ _ 109

свој народ, за потчињене и за пријатеље. Његов живот исто као и начин његове смрти остао је необјашњив за целу његову околину. Биографија, коју је издао у три опширна тома његов интимни лични секретар, представља само збирку догађаја, докумената и поступака. О идеји водиљи, друштвеном расположењу и доживљајима психичке природе нема ни помена у тој књизи. У њој су пропраћене све етапе Киченерових материјалних дела. Са цигло две дивизије он осваја Судан и туче махди-у,) управља стотине хиљада модерно спремљених војника у систематски лов за многобројним одељењима разбивене бурске војске после битке код Раагдебегоа. У светском рату он је једина војничка личност, која је од самога почетка са неумољивом одлучношћу истакла на прво место у савезничком ратном плану две чињенице, које су једине биле у: стању да пруже изгледа на крајњи успех у борби против немачке војске и техничке надмоћности: време и претежност у људсшву и у изворима сировина.

Он не даје никакве генијалне замисли као Шлифен код Саппао или Лудендорф у битци на Мазурским Језерима, али лаконско наређење издато у јесен 1914. године енглеским официрима, који су били придодати рекрутским депоима на француској територији, да закључују уговоре за станове најмање за три године, јер ће рат пре трајати још и дуже времена, карактерише чврсто решење, јасан поглед на садашњицу и на могуће изгледе у будућности, као и осуство сваке претеране фантазије — као најмаркантније особине овог организатора енглеске војске. Ону исту неумитност мишљења, која је била својствена Киченеру у материјалном погледу, имао је он такође и у питањима о личностима. Сангвиничара Френча заменио је Хејг — човек без нерава. Када је у извесном тренутку морала бити, из политичких разлога, предузета Дарданелска авантура, мада шехничке и војничке припреме нису обећавале никакве одлучујуће резулшате, назначио је Киченер за вођу те експедиције Јана Хамилтона. Хамилтон, једна натура слична Неју, обдарен живом фантазијом, одушевљен повереним му задатком и уверен да је јака воља у стању брда да покреће, био је испослат да победи „војничком срећом, а у пркос теорискил предвиђањима“.

Сам Киченер се свега три пута отворено истакао: кад је крајем августа 1914 године настојао да омете закључење мира, приликом увођења кампање за врбовање енглеске три милионе добровољачке војске и кад су га недостатци у организацији руске војске и знаци политичког расула нагнали да поверује у опасност која прети да одузме од савезника руску

5 Махди-а — вођа певећег броја арабљанских племена.