Ратник

110 РАТНИК

војну снагу. Два прва задатка он је решио. На путу пак за Русију претекла га је смрт.

Резимирајући утиске о овој личности која нам са многих страна остаје непозната, мараћемо да се сложимо са мишљењем енглеског главног команданта у Италији грофа од Кафан-а, који је у једном говору војницима почаствовао Киченера надимком „Наполеонида“. Он није наравно био Наполеон, али је поседовао све добре особине, које мора да има један човек који се образовао по угледу на Наполеона. Он никада није сматрао рат сам по себи као циљ, већ као средство за постигнуће какве политичке замисли. Киченер је увек био свестан тога, да смерови и фантазија стратега морају што је могућно више да воде рачуна о привредним, техничким и психолошким ограничењима; он је стално заступао у речима и поступцима основну мисао, да у ратоводству само јасноћа мисли уједињена са чврстом вољом могу да пруже изгледа на успех.

Фош-—Клаузевицев ђак.

Пред сликом у којој су новинарски репортери представили увенчаног победом и бурно слављеног маршала Француске — Фоша, потпуно је избледела слика човека-Фоша. Стефан Лозан стекао је себи велику заслугу тиме што је у своме опису најкритичнијих по Споразум мартовских дана 1918. године, изношењем читавог низа догађаја који сами за себе говоре, спасао личност француског војсковође од пропасти у одвратном „култу хероја“.

Истински Фош није ни херој са позорнице, ни војник у војничком смислу речи. Он је мислилац, који је тешким часовима ноћнога рада успособио се да сваки положај, у који би га могао довести његов позив, процени до највећих ситница. Ко је имао прилику да види овог човека средњег раста, нешто наклоњеног пуноћи, који се очигледно осећа нелагодно у својој униформи и који је своје старешинске дужности на парадама вршио чисто механички са погледом упереним у даљину који одаје да су му мисли сасвим отсутне са тога места, једва да би могао поверовати, да овај човек може бити чак и само неки од потчињених виших команданата. Овај утисак ишчезава тек када се из непосредне близине посматра његова несразмерно велика глава са широким челом и са лицем испресецаним борама од напорног умног рада. Још једнако не би се веровало да се налазимо пред особом једног војсковође, али човек добија поуздано уверење о логичности мисли и заповести овога интелектуално јако развијеног човека. То је човек коме се подједнако може поверити: да напише неко ремек дело, да развије до највишег степена неки технички посао или да

и

по тшвињње