Ратник

ОЦЕНЕИПРИКАЗИ и!

својим рукама и сигурним погледом изведе највештију војничку операцију.

Последњих дана месеца марта 1918 године, када је већ све било готово да се донесе одлука на конференцији која се имала одржати између Поенкареа, Клемансоа, Петена, Хејга и Милнера о даљем повлачењу савезничке војске западно од Амиена, створио се Фош, на дворишту малог салаша у северној Француској, где је требало да буде саветовање, које би свакако имало да буде од решавајућег значаја по исход Светског рата. Фош приђе Поенкареу и замоли га, да му дозволи да узме учешћа у ратном савету, јер мисли да може учинити један користан предлог за даље операције савезничке војске. У ратном савету Петен, Хејг и Клемансо поднели су предлог да се изврши напуштање великог дела фронта. Поенкаре, обезкуражен, већ се распитивао о изгледима који још остају на давање отпора. Оба главна команданта дали су неповољне одговоре. Фош замоли за реч. У неколико кратких реченица, које по својој простоти и јасноћи мисли потсећају на Клаузевицева дела, изнео је могућност давања дужег отпора источно од Амиена, на који би начин Немци били принуђени да мењају операцијски правац са запада на југ. Пошто Немци изврше ову диверсију могао би се предузети против удар са француске стране од Компјена у западни бок немачких нападних трупа.

Стари и заморени Милнер, који је у Египту, Јужној Африци и у годинама Светског рата преживео најкритичније часове британске светске империје, са њему својственом мирноћом и равнодушношћу, скочи узбуђено и повуче за собом у угао Клемансоа.

„Тћаћ 15 ошг тап, ћо зћаП соттапа опг агпе5з“. (То је човек који нам треба, он ће командовати нашим армијама). Клемансо, Петен и Хејг придружили су се и усвојили овај предлог. Док је Лушер састављао записник овога ратног савета, Фош одлази без речи на телефон и наређује да се не предузима већ припремљено напуштање савезничког фронта код Амиена. Ту се Фош једаред у својој војничкој каријери лично истакао, чим се осетио као носилац једне идеје.

"После тога Фош је био искоришћаван, често против његове воље, у многим политичким, војничким и друштвеним играма. Пошто је скинуо са себе дужност Врховног команданта, он је још једном својевољно изашао из своје повучености. То је било, када је почаствовао свечани број „Рен! Рапзјеп“-а, који је изашао прошле године на дан годишњице прве битке на Марни, причом о својим личним доживљајима као командант одсека француске средње групе армија. Успомене,