Ратник

3: __РАТНИК

~

стенцију без великих тешкоћа и напора могли осигурати; најзад, из истих разлога ни из грађанства на расписани конкурс нико се не беше за овај курс јавио.

Ето, тако је отварање овог вижег саобраћајног течаја одложено за прву погоднију прилику.

10. Машински курс.

Циљ овог машинског курса био је повећање кадра машиновођа, у којима смо, као што је то већ познато, још у Србији осећали велику оскудицу.

Број машиновођа, из Србије евакуисаних, био је и сувише мали, да би се могао да задовољи и осигура уредан жељезнички саобраћај на грчко-маћедонским и јужним српским железницама у току пројектованих и припреманих операција. Због тога је Врховна Команда и инсистирала на томе, да овај курс буде што већих размера, како би се бар приближно могла да задовољи потреба у машиновођама у наступајућим и очекиваним догађајима на нашем фронту.

Но жеља Врховне Команде није се могла ни овде у потпуности да оствари, јер од војника који по занимању беху бравари или машинисте на стабилним машинама, па су се као такови имали повући из оперативне војске и упутити на курс, примљено је само неколико; позивање оних 15 младића са машинског курса у Туру (Француска) није одобрило Министарство Грађевина, а из грађанства на расписани конкурс не беше се нико јавио. И тако машински курс железничке школе, о коме је овде реч, морао је бити формиран готово само од кандидата из Железничке Команде и од службеника Дирекције Српских Државних Железница који по занимању беху занатлије (бравари, машински бравари, ковачи и т. д.) или машинисте на стабилним машинама и бродовима.

Укупан број примљених слушалаца био је 49, од којих беше: бравара 30, машинских бравара 10, ковача 3, казанџија 1, машиниста на стабилним машинама 3, машиниста са брода 1 и ложача 1.

Теорни курс за обуку ових будућих машиновођа трајао је 3'/, месеца, од 20. фебруара до 4. јуна 1917. године, и за то време предавани су им следећи предмети: 1) колски правилник, 2). најнужнији појмови из физике, 3) технологија, 4) парне машине, 5) упуства за машиновође, 6) кочнице, 7) парни котлови, 8) додатак реду вожње, 9) сигнализација и 10) саобраћајна и возна служба.

Наставници за ове предмете беху: пет машинских инжињера и један саобраћајни чиновник, сви: из састава Војно Железничке Инспекције.