Ратник

СРПСКА ВОЈНО ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА 35

Посећивање часова за све време курса било је врло уредно а интересовање слушалаца за наставу похвално. Па ипак од стране наставника беше запажено, да известан број слушалаца курса, и поред све воље и труда, није у стању да са успехом прати предавања, било зато што ни свој занат нису добро познавали, било стога што су по природи својој били у опште неспособни за умни рад. Срећом број оваквих слушалаца није био велики.

Испитивање слушалаца овога курса из побројаних теорних предмета извршено је 7. 8. 9. и 10. јуна 1917. године пред комисијом за испитивање кандидата за машиновође, која беше одређена по ранијем одобрењу Министарства Грађевина од чланова из састава Дирекције и Војно Железничке Инспекције, тако, да је свима слушаоцима овог течаја, који су испит положили, исти имао бити признат за теорни део државног испита за машиновођу.

Општи резултат показан на овом теч:ју био је добар, јер је испит положило: а) са одличним успехом један слушалац (машински бравар); 6) са врло добрим успехом 16 слушалаца (и то: 8 бравара,5 машинских бравара, 1 ковач, ! машиниста са брода и један машиниста на стабилним машинама); е) са добрим успехом 18 слушалаца (12 бравара, 3 машинска бравара, 2 машиниста на стабилним машинама и 1 казанџија); г) није положило испит због слабог показаног успеха 12 слушалаца (и то: 10 бравара, 1 ковач и 1 машин-бравар), и д) није полагало испит 2 слушаоца (1 ложач и 1 ковач).

Као што се види, од 49 кандидата, колико их је похађало предавања на курсу, успособило се да може изаћи и на практичан део испита за машиновођу 35 лица, а што износи нешто више од 2/3 броја уписаних слушалаца.

Сви ови кандидати упућени су одмах по завршеном испиту на практичну службу ложача, где су имали остати највише три месеца и тако стећи право за излазак и на практични део испита за машиновођу.

Неће бити на одмет сетити се овде, да је ово већ други контингенат кандидата за машиновође, спремљен у Солуну под управом Врховне Команде, и да се укупан број овакових кандидата, дакле заједно са онима из прве партије који су своје усавршавање завршили још августа 1916. године, пењао већ на 85 лица, тако да је кадар наших евакуисаних машиновођа могао сваког часа бити удвостручен, јер број из Србије доведених машиновођа, и то заједно са оним у Србији још испитаним ложачима који су вршили дужност машиновођа, не беше већи од 90 људи. Лако је погодити и није потребно нарочито истицати, колика је то била добит не само га Војну

3