Ратник

СРПСКА ВОЈНО ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА 39

ликом комисијом, формираном од инжињера и чиновника Дирекције Државних Железница и Војно Железничке Инспекције.

Од 35 слушалаца курса на испит је изашло 32, јер тројица беху подуже времена и то пред сам испит у болници. Испит је пак положило: са одличним успехом 11 слушалаца (2 надзорничка приправника 7 десетара, 1 чувар пругеи ! преписач); са врло добрим успехом такође 11 слушалаца (и то 2 надзорничка приправвика, и 9 десетара); са добрим успехом 9 слушалаца (6 десетара, 2 чувара пруге и 1 маневриста). Најзад, није положио испит само 1 слушалац — чувар пруге. Све ово потврђује, да је општи резултат на овом курсу био више него врло добар и да је према томе потпуно исплаћен труд преданих наставника и њихових ваљаних ученика.

По завршеном испиту сви слушаоци овог курса упућени су у своје секције на практичан рад и готово одмах отпочели са успехом да врше дужности надзорника пруга, јер дотадањи надзорници беху позвани у железничку школу ва виши надзорнички курс, о коме ће већ бити доцније говор.

13. Курс занашских ученика.

Евакуисане наше занатлије, које су припадале железничкој служби, одмах по нашем доласку у Солун беху запослене, и то већи део у железничкој радионици на станици С. С. (Сотраште дез Опетгих), — а мањи број у железничкој радионици „ЈопсНоп.“

Интересантно је, да су већ два месеца по доласку наших занатлија у солунске железничке радионице неки дечаци српске и грчке народности почели да се виђају међу нашим радницима и да изјављују жељу да ступе на занат. Шеф свег нашег запослевог особља учинио је одмах предлог за њихов пријем, излажући при том стручњачки сву потребу за спремањем нове генерације железничких занатлија, те Војно- Железничкој Инспекцији није било тешко издејствовати потребне решење начелника Штаба Врховне Команде о пријему тих дечака — добровољаца — у команду железничких службеника.

У прво време, дакле крајем 1916. год, овакових дечакадобровољаца, браварских ученика, било је само неколико, али, благодарећи заузимању шефа запосленог особља и добром третирању тих малишана од стране наших занатлија, њихов број се постепено повећавао, тако да их је крајем месеца маја 1917. године било десетина, а почетком месеца октобра исте године око двадесет. ;

Ови дечаци беху одмах по пријему у ксманду војнички одевени; становали су заједно са осталим радницима у касар-