Ратник

СРПСКА ВОЈНО ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА _ 43

в) Што су све железничке радионице у нашој земљи, па и она на станици Њенерал Ханрис где се ученипи занатског курса вежбају, под управом органа Дирекције, а не Војно Железничке Инспекције, која није имала више ничега заједничког са техничком железничком. службом. У представци својој ОЖИбБр. 14261 од 26. марта 1919. године Војно Железничка Инспекција је са чуђењем коментарисала одбијање пријема управе над курсем занатских ученика, који су са толико труда и тешкоћа покупљени и на прави пут упућени, који ће у току најкраћег времена бити баш тој истој Дирекцији Железница преко потребни и, најзал, за чије даље усавршавање није било . потребно ништа више сем решења питања о њиховим новчаним принадлежностима,. јер су ученици имали већ свој стан и школу на станици Ћенерал Ханрис, где их је оставила Војно Железничка Инспекција, јер су имали не само радионицу за практичан рад већ и наставнике и то на истој станици, из реда стручног особља Дирекције Државних Железница и, најзад, јер су и оделом, рубљем, обућом и свима другим потребама били добро снабдевени, благодарећи умешности и труду једног предузимљивог дирекцијског машинског инжињера, који је свом том спремом ученике снабдео из американске мисије и који је, правилно гледајући на ствар, свим силама настојавао да се створе услови за проширење овога курса, а не за његово затварање.

Војно Железничка Инспекција у овој истој представци понова моли, да управу над занатским курсем прими Дирекција Железница из Београда, а ако она то опет буде одбила да се ученици преведу у Војно Технички Завод или у коју другу сличну војну установу.

Железничка Дирекција, остајући и даље при свом првом мишљењу под Бр. 3878 од 24. јула 1919. године, упућује Врховној Команди један акт са захтевом, да се занатски курс исели из сшанице Ђенерал Ханрис, пошто су још заузете просторије потребне за смештај особља за одржавање пруге !... Срећом, те је некако у ово исто време машински инжињер, који се тако својски заузимао за ученике занатског курса од првог дана његовог образовања, успео бити примљен од Господина Министра Саобраћаја, који је одмах по том знао учинити потребно, да представници Дирекције Државних Железница бар у неколико промене своје мишљење у овом питању и одмах изјаве, да се сви старији ученици занатског курса могу корисно употребити у скопљанској железничкој радионици !... На основи пак ове и овакве изјаве, следовало је најзад и решење начелника Штаба Врховне Команде (ОСБр. 25284 од 31. августа 1919. године) о укидању занатског курса као војне устгнове