Ратник

СРПСКА ВОЈНО ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА 45

телеграфа, па су у Солуну у железничкој школи положили испите из саобраћајне службе или из саобраћајне и телеграфске.

Првој групи био је намењен први комерцијални курс, који је отпочео 15. фебруара 1918. године и трајао пуна два месеца, дакле до 15. априла исте године. Свега слушалаца на овом течају било је 30, од којих беше: чиновничких приправника (т. ј. такових приправника који од свршених школа имају најмање седам разреда гимназије) 6; званичничких приправника (који имађаху највише шест а најмање четири разреда гимназије) 23, и један приправник-ђак (подофицир).

Комерцијални курс је био смештен на железничкој станици „ЈопсНоп“, где је за држање предавања била подигнута једна пространа барака. Уџбеницима, школским материјалом и прибором снабдевала је слушаоце Дирекција Државних Железница. На курсу су предавани ови предмети: 1) комерцијална инструкција, 2) уредба о преносу путника и робе, 3) тарифе локалне и директне, 4) железничка географија, 5) царинско-железнички поступак, 6) закон о уређењу железничке дирекције, 7) закон о таксама и 8) рачун.

По споразуму између Дирекције Железница и Војно- Железничке Инспекције, за наставнике на овом курсу беху одређени старији саобраћајни контролори и чиновници из састава Дирекције, пошто они у то време иначе не беху никаквим послом запослени.

Предавања су текла у реду. Интересовање слушалаца за наставу врло добро а посећивање часова, како од стране слушалаца тако исто и од наставника, уредно.

Испити су одржани 16. и 17. априла пред сталном железничком исритном комисијом од седам чланова. Од 30 кандидата испит је полагало 29 лица, а један је кандидат одустао. Општи резултат рада на овом курсу беше врло добар, јер је исти положило са одличним успехом њих 9 (и то: 3 чиновничка и 6 званичничких приправника), са врло добрим успехом 15 лица (2 чиновничка и 12 званичничких приправника, један ђак подофицир), најзад, са добрим успехом њих 5 (један чиновнички и 4 званичничка приправника).

По завршеном испиту слушаоци су остали у железничкој школи свега још један дан (18. април 1918. године), а већ 19. априла разрешени су и упулени на њихова места, са којих су на курс дошли, т.ј. известан број на железничке пруге колосека 60 см. Вертекоп—Суботско и Сакуљево—Скочивир, где су вршили дужности саобраћајних чиновника, а други пак на железничке станице нормалног колосека у Грчкој Маћедонији, ва службу при станичним командантурама.