Ратник
БИТКА НА ЦЕРУ 45
имао је победити онај, у кога је било више иницијативе и код кога решење „да се победи“ одлучније падне. Ово су добро разумели наши пешаци од команданта до редова.
У зору 3З-ег августа борба се наставила свом жестином; топови су урлали; командири батерија не могоше да задовоље све захтеве пешака, јер је циљева било више него ли топова. Помоћ од артиљерије тражена је са свих страна. Старешине пешадијских јединица захтеваху, да се туку непријатељеви митраљези, којима као да засејани беху „Тројанов град“ и „Водице.“
Услед разних праваца циљева, топови су играли улогу батерија. Батерије са „Кика“ гађале су снажно „Велике Лисине“. Артиљеријска ватра својом интензивношћу достизала је кулминацију. Батерије на „Кику“ обасуте снажном ватром непријатељских хаубица и пољских топова, дају херојски отпор. Водник 8-ме батерије Моравског арт. пука, поч. капетан Чеда Ковачевић, у највећој кризи када су гранате разривале терен око топова правећи бунаре у ледини, шетао је од топа до топа храбрећи војнике и подржавајући морал у паклу од ватре, пркосећи смрти у толикој мери, да му је морао командир (10 чив.. кепетан Стојановић) чак претити да се заклони, јер се претерано излаже.
Непријатељ очајан и збуњен у току ноћи прибрао се тек око подне и тада, добивши појачања у пешадији и артиљерији, бесомучно се баци на наше трупе преморене маршевима и борбом. Ми смо имали доста губитака, нарочито у официрима, услед чега се наше трупе морадоше новући, да би се средиле јединице !-ог борбеног реда и ојачане резервом мсгле понова бацити на противника. Батерија са „Парлога“ имала је да одступи под силном артиљеријском ватром, која долажаше са „Рашуљаче“, пошто је претходно картечном ватром одбила непријатељски налет, збунила га и непријатељу нанела значајне губитке. Одступање са „Парлога“ завршено је у 99, часова пре подне. Један топ није могао бити извучен, али није ни непријатељу пао шака (остао је непримећен).
Батерија уђе у састав дивизиона на „Кику“ и ту се утврдила.
Ватра престаде на целом фронту и то је дало могућности, да се јединице прикупе, јер се у борбу улазило како је и чим је који батаљон стизао, па како је био мрак и многе старешине беху избачене из строја, то су поједине части биле измешане.
Ноћ 3—4. августа
У току ноћи 3—4. августа, било је само јаког пушкарања; изгледа, да се на обема странама осетила крајња исцрп—