Ратник

44 РАТНИК

људе који потрбушке спавају а коње привезали за дрвеће; повиках: је ли бре, је л то митраљеско оделење [| пукаг Они ћуте. ја понових питање 2—3 пута, док се један не промешкољи и проџамрља нешто и познах по говору да није наш војник већ — Шваба!“

Командант претходнице посла једну патролу са тим војником у означеном правцу. После неколико минута патрола се врати и потврди исказе војника-митраљесца, да су ту,у непосредној близини, аустријски коњаници на спавању.

Одмах би наређено ј во а изврши препад и сечу. Наређење би извршено и резултат је Ба да се сутрадан, на јужној падини Цера а поред пута „Текериш—Шабац“, могла видети једна пољана покривена непријатељевим лешевима, разбацаним оружјем и убојном спремом.

То је био увод Церске битке.

После ове сече убрзо настаде силно пушкарање са свих страна, створи се град од пушчаних зрна. И под том кишом од олова улазили су батаљон за батаљоном, пук за пуком, раздражљиво, дивље и огорчено у борбу, за какву само Балкан зна и памти. Битка се развијала брзо, силно, свом жестином. Батерије беху, тако рећи, на рукама изнете на „Парлог“, у сам стрељачки строј.

Мрак, као тесто, још више је отежавао гађање артиљерије. И ако правилима није предвиђено: гађање на непознат циљ ноћу и са непознатим елементима, ипак артиљерци, познавајући из великог искуства у прошлим ратовима психологију пешадије, отворише ватру у правцу одакле су тучени ватром. |

Пешадија је вршила бесомучни јуриш за јуришем; ватра пушчана и митраљеска била је паклена, и у том огромном котлу у којем је врило ратничком уху познато клокотање кључалог олова, звиждање и прасак — нешто безмерно силно, величанствено и страховито — све то сливало се са громовитим отегнутим „ура“ српског пешака, измешано са пискавим, металним „уа“ Аустријанаца; то је био крајњи израз тежње и последња реч духа и физичког напрезања обостраних сила, жеље за савлађивањем, разоравањем и гажењем свега трулог и неспособног и оваплоћењем здравог, снажног и нормалног стања — све је тежило победи.

З-ћи август

У свануће „ура“ се чуло све даље и даље; батерије се утврђиваху на својим положајима помажући ватром нападе пешадије. При овом првом удару са Ш]вабама, после заморних маршева, непогоде, у дубоко тамној ноћи, на непознатом терену,