Ратник

ПРЕШНИ ОРГАНИЗАЦИЈСКИ ЗАДАТЦИ У ВОЈНОМ САНИТЕТУ

1 Реформа наставе у војном санитету.

Ако бацимо један поглед на санитетску историју прошлог рата, пала у очи да је пре рата учињено врло мало за предохрану болести, дакле, да је организација превентивне медецине била на врло ниском слупњу.

Но не само да је у војсци организација превентивне медецине била на ниском ступњу, она је тако исто била на ниском ступњу и у цивилном санитету. За доказ да наведемо само факат, да ми у Србији нисмо имали ни у војсци ниу цивилу ни један хигијенско-бактериолошки институт, који би се старао о извођењу организације превентивне медецине, о практичној примени хигијенских учења, о организацији практичне наставе код разних слојева друштвених, о систематском старању о извођењу мера предохране противу заразних 6болести и најпосле о увођењу модерних метода хигијенског и бактериолошког испитивања као и о самоме испитивању.

Далеко би нас одвело ако бисмо хтели испитивати узроке таквог стања, те нисмо имали ничега сличног, док су у другим околним културним државама у исто време организовани такви заводи и успешно дејствовали. Но на жалост ни сада, након две и по године по ослобођењу, немамо ни једног тако великог завода и ако смо га ми у војсци имали у мичиатури у Солуну у 1917 и 1918. као и у почетку ослобођења у Београду при војној болници крајем 1918 и у 1919. год.

ако би организација таквог једног завода у војсци у знатној мери олакшала да се изведе реформа санитетске наставе у извесном правцу, опет ту реорганизацију наставе треба извести што пре за лекарски персонал, у вези са универзитетом и оснивањем школа санитегских за остали "ерсонал у обиму саме војске

Ми ћемо за сада разматраги наставу за лекарски и остали персонал из резерве, како би се они рационалном настаном могли потпуно спремити „и ис“ористити као сгручан персонаљ за време служења у кадру, резерви и у рату.