Ратник

ЗАДАТЦИ У ВОЈНОМ САНИТЕТУ 5

У првом одељку разматраћемо само наставу за лекарски персонал.

А) Извођење наставе код лекарског персонала.

Као што је познато, према нашим прописима медецинари односно лекари, способни за личну службу у кадру, имају одслужити годину дана у кадру, ако положе испит за резерв. санит. поручника, а 14 месеци ако не положе испит.

Највише њих ступало је у кадар са докторском дипломом, дакле као свршени лекари и одслуживали су обично годину дана са полагањем испита на крају године за санит. поручника. Одслуживали су у болницама, да би им се рачунала та година као година практичног вежбања у болници, те с тим да би стекли право на указ при ступању у државну службу и добијали право на приватну праксу. Пошто су досада сви студирали на страним универзитетима, то нису студирали никакве предмете, који се односе на специјалну војну медецину.

Са оснивањем наших факултета медецинских, а с обзиром на то што наш санитет нема ни једну специјалну војносанитетску школу, питање се самим собом поставља: да ли се не би могло време проведено за студирање на универзитету искористити и за студирање неких војно-медецинских предмета.

Има неколико медецинских предмета који носе војно-медецински карактер, а који се или делимично предају на универзитетима или се никако не предају.

, 1.

Од предмета, који се понегде предају као необавезни предмет да споменемо ратну хирургију. Она се од нормалне хирургије разликује у томе, што је поглавито хирургија повреда и то извесне врсте повреда — највише повреда ватреним оружјем а много мање неватреним. Сем тога она је у многоме хирургија покретних установа, хирургија чергара, номада. То што је специфично за ратну хирургију, не учи се у нормалној или се само олако додирује. Ратна хирургија се предавала као необавезан презм т на појединим фа«ултетима у стреним земљама, те је потпуно осн вано да се она пр-даје и на нашим факултетима и то толико пре, што живимо на земљишту вулканском и превртљивом у погледу формација држава и образовања, конс"лидовања и хомогенизовања народности, те ће и ратови биги чешћи, него у крајенима земље где је то већ сређено.

Са оним предачањима не мисли се да се створе велики ратни хиоурзи. Добар мирнодопски хирург биће и добар ратни хирург. Ствграње хирурга, као практичара, бива у клиникама

4•