Ратник
52 РАТНИК
и болницама, практичним радом и службом. Стога се.овим предавањима циља, да се већина лекара, који би доцније служили у јединицама у рату, упозна са практичним лечењем рана, прелома, у опште са трауматичном и номадском хирургијом, хирургијом покретних установа, као н. пр. спремањем рањеника за пренос, импровизацијом средстава, најнужнијом интервенцијом и т. Д.
2.
У последње доба а нарочито у Великом Рату, формирала се једна, скоро нова, дисциплина која се ослања на велике тековине последњег времена у бакгериологији и хигијени. То је примењена хигијена у рату — санитација у рату, како су је назвали Енглези.
Она стоји у односу на хигијену као практична вештина наспрам науке. Док хигијена тражи и поставља опште, непроменљиве законе, дотле санитација говори о пракгичним мерама и начинима према специјалним приликама.
Код нас се санитација, као скуп мера за предохрану од болести, у најширем смислу те речи, изводила највише на Солунском фронту са више или мање успеха. Са том приме њеном хигијеном није био раније темељније упознат највећи број наших лекара, па ни од оних који су слушали систематску хигијену на универзитету а ни од оних наших лекара који су полагали испит за чин санит. мајора. Настава нормалне хиги= јене на факултету кретала се другим правцима и у опште била је и сувише кратка, да би обухватила санитацију мирног доба а најмање ратну—опет у главном номадску—санитацију. Испитни програм из војне хигијене за чин мајора кретао се опет у правцима нормалне хигијене, скоро без икаквог обзира на практичне мере, методе, срества, направе и т. д. за махом покретни— номадски — карактер у рату војних установа и војске уопште.
Ако бацимо само један поглед на ратну санитацију, како је схвагио и израдио пуковник Гејеап (Лелин), видимо, да се она бави свима деловима хигијене, који се тичу војника и војске, али увек са практичног гледишта а излажући практичне методе у: мировању. и покрету, чиме се махом не бави нормална хигијена. Биће од интереса да навеземо поједине одељке: физичка способност за рат; противу-тифусно пелцовање, где се дотиче и имунитета и постигнутих резултата; маршевање, где се дотиче и кувања хране на маршу као и снабдевања са водом; и старања. о обући и ногама; побољевање у рату, утицај општих хигијенских мера на проценат побољевања и умирања, дотиче се. уз то и специјалних мера односно колере, врућице,
у