Ратник

14 РАТНИК

фроншу и Риге на руском фронту, нарочито су истакле велики значај изненадности у нападу и показале могућност да се она оствари. Код једне и друге то се постигло применом истих мера, у чему су оне сличне. Те су мере:

а) Чување у потпуној тајности изабране тачке (дела фронта) за напад.

6) Брзина и тајност припрема.

в) Врло јака и кратка спрема артиљеријском ватром;

г) Употреба у великом обиму нових срестава: код КамФбре-а тенкови, код Риге зрна са загушљивим гасовима.

Код Камбре-а (20. новембра) напад су извршили Енглези са два корпуса и 360. тенкова. Припреме су извршене у потпуној тајности (тенкови су доведени под заклоном магле). Напад је предузет без артиљеријске спреме. Успех је био врло велики, јер се првога дана продрло у непријатељске линије 9. км. по дубини. Али успех је остао неискоришћен.

Код Риге (3. септембра) на врло узаном фронту (45 км.) Немци су, благодарећи потпуном изненађењу, успели да пробију руски фронт.

· _ Код ових операција видимо употребу два нова срества: тенкове или јуришна кола и загушљиве гасове. И једни и други показали су се врло моћни и нарочито корисни за извођење изненадности, јер могу врло много да скрате, па и потпуно да замене дугу артиљеријску спрему ватром.

Ова срества нарочито су корисно употребљавана у следећој (1918.) години.

»

Отуда снага, коју је давала најшира употреба техничких срестава и изненадност карактеришу нападе у 1918. години. Њихова примена омогућила је велике успехе Немцима у њиховим пролећним операцијама те године.

У другој половини марта Немци су код Араса извршили напад на фронту од 80 км. после кратке артиљеријске спреме (неколико часова) и за десет дана продрли су преко 60 км.у дубину, заузев Мондидије. Напад је извршен са 40 пешад. дивизија против 14. енглеских.

. Исто тако постигли су велики успех при освојењу Шато Тијери, начинив дубок продор у правцу Париза. Напад је предузет такође са·40. дивизија на фронту од 35. км, који је држало 5 француско-енглеских.

У оба случаја заступљени су били: изненадност, силна и крашка артиљеријска спрема, најјача употреба техничких срестава и масе живе снаге (спремљене за што веће искоришћење успеха).