Ратник

РОВОВСКА ВОЈНА У МИНУЛОМ РАТУ 5

Успеси савезника у другој половини 1918. године остваривани су такође применом ова два основна принципа: снаге и изненадности. Али начин извођења операција на страни савезника разликује се од начина код Немаца. Код Немаца видимо јаке ударе великим масама на широком фронту са циљем да се пробојем на једном делу (изабраном) постигне решавајући успех.

Код савезника операције имају други вид. Они су нападе изводили на разним деловима фронта, изненадно и у разно време. У њихове операције уношено је више покретљивости и комбинација. Циљ им је био да таквим преношењем напада са сектора на сектор, по целом фронту, непријатеља на целој линији принуђавају на сталну опрезу и ишчекивање напада, да га тако изнуравају, узимајући поступно иницијативу у своје руке за последњи, решавајући удар.

Савезници, дакле, нису тражили решење у силини једнога удара великих размера — као Немци, — већ учестаним ударима на разним добро изабраним тачкама фронта тежили су да цео непријатељски распоред тако рећи уздрмају, како би последњим, општим, одлучним ударом постигли решење.

Напади са немачке стране обухватају период од 21. марта до половине јула.

Пошто је Русија испала из савеза, немачка Врховна Команда предузела је одмах концетрисање све своје снаге на Западном фронту са планом, да победом над савезницима заврши рат. Бројна надмоћност била је тада на страни Немаца (савезници 172 дивизије, од којих 61 у резерви; Немци 186 дивизија, од којих 78 у резерви) и они су предузели припреме за најодлучнију акцију, јер је за њих још тада био најподеснији моменат. Свако одлагање било је од користи само за савезнике, пошто се притицањем свежих америчких трупа однос снага мењао све више на штету Немаца.

Код савезника овај период представљао је озбиљну кризу. „УУвиђајући јасно сву величину опасности, они су предузимали све мере за одбрану. Први и највећи успех код њих био је шло је најзад, под притиском ове опасности, постигнуто јединстшво командовања.

Успеси Немаца, као што је речено, били су врло знатни: дубок продор код Араса, на р. Лису, затим на Ени и заузеће Шато-Тијери, чиме се претило директно Паризу; све је то врло тешко одјекивало на страни савезника и почело убијати наду на могућност одбране.

Врховна Команда савезничка у први мах се ограничавала «само на одбрану, у циљу ограничавања непријатељских успеха.

Напади Немаца одликовали су се: пошпуном тајношћу