Ратник

16 __РАТНИК

припрема, крашком али врло јаком (пакленом) артиљеријском впремом, при чему су увек употребљавали зрна са загушљивим гасовима; силином удара у масама. Дакле, нарочита се пажња ебраћала да се постигне изненадност и у томе се успевало.

Али поред свега одлучан резултат није се могао постићи.

Савезничка Врховна Команда, поред парирања непријатељских удара, припремала се у току последњих непријагељских. напада да и са своје стране предузме нападе. Јака повученост непријатељског фронта на местима успешних продора кој Мондидије-а и Шато-Тијери нарочито је нудила згодне тачке за напад на бочним странама продора.

Последња офанзива немачка предузета је 15. јула на Марни, ради проширења ранијег успеха код Шато-Тијери. Она није успела, јер су се од стране савезничке (сазнав за њу) благовремено предузеле мере одбране.

(Од овога момента насшаје покреш у операцијама. Савезничка Врховна Команда била је и од своје стране за 18. јули припремала напад противу бокова истога непријатељскога кспадног дела (код Шато-Тијери). Напад савезнички успешно се развијао. До 4. августа овај испадни део непријатељског фронта исправио се потпуно и опасност отклоњена од Париза (фронт скраћен за 45 км.). Јошу току овог напада савезници су припремали нападе и на другим фронтовима, који су један за другим непрекидно следовали. Тиме се непријатељу није давало могућности ни времена да са своје стране припрема и предузима нападе (већ се морао ограничавати само на одбрану), — иницијатива је потпуно прешла на страну савезника.

У ранијим нападима својим Немци су трошили резерве, извори за попуну били су ограниченији.

Код савезника придолазак америчких трупа текао је непрекидно и све више (почетком јула Американци су имали на фронту око 20 дивизија). Тако се однос у снагама изменио на штету Немаца.

Узастопни напади савезника нису више престајали — на разним деловима фронта. Код Немаца се све више губила нада на какав повољан обрт у операцијама. Од 209. августа до 7. септембра немачке трупе принуђене су биле да се повуку на Хинденбургову линију. — Убрзо дошао је продор и велики успеси на Солунскоме фронту. Од 26. септембра предузета је офанзива на целом Западном фронту. Ситуација на непријатељској страни све се више погоршавала, док 11. новембра Немци нису били принуђени да траже мир.

Из овог крашког прегледа видимо:

1. — Да је појава рововске војне (мада је ни једна страна није имала у плану, нити су је могли предвидети) била у