Ратник

РОВОВСКА ВОЈНА У МИНУЛОМ РАТУ 17

складу са жељама обе ратујуће стране, да операције за извесно време засшану:

Француска и савезници (пошто су увидели своје недо– статке у односу на непријатеља) да се боље припреме;

Немци (пошто су се у битци на Изеру уверили да са снагом и срествима, којима су тада располагали, не могу на Западном фронту да постигну одлучне резултате) да се свом снагом окрену прошиву Руса, те да њих победе, чему су их мамиле велике победе у Источној Пруској (Таненберг, Прва битка на Мазурским језерима), па после да се окрену против Западног фронта.

2. — Да је у доцнијим офанзивним операцијама тежња једне и друге стране била: да пробојем на изабраном делу фронша постигну решење, или да нашерају браниоца да напусти своје одбранбене организације, па да се у ошвореном пољу постигне решење.

Ово се није могло постићи све до 1918. године. Тиме се испољава код рововске војне — само при фронталним нападима — надмоћност одбране над нападом, у чему и лежи овако дуго трајање рата.

'3. — Да се начин извођења напада за све време развијао и усавршавао прилагођавајући се употшребљеним сресшвима. У почетку у том погледу види се неодређеност, несигурност, па се поступно из појединих операција долазило до устаљених погодаба за извођење напада.

4. — Да су основни услови успеха у рововској војни:

надмоћност у снази и срествима,

припрема операције у пошпуности,

изненадност у извођењу.

Дуго се сва пажња поклањала првоме услову — надмоћности снаге и срестава. У остварењу услова изненадности, чије је извођење у супротности са првим, успело се тек крајем 1917. год. дакле после три године, чему је у највећем степену припомогла (као што је речено) примена два нова борбена срества: загушљивих гасова и јуришних кола.

Услов припреме обухвата целокупно припремање операције: у погледу командовања, фортификацијских радова и спреме шерена, груписања снаге и срестава и у погледу спреме ватром, шј. рушења одбранбених срестава.

Од испуњења сва ова три услова: снаге, припреме и изгненадности зависио је успех.

5. — Да се у примени и увећању (нагомилавању) материјалних срестава отишло до колосалних размера. Зато се овај рат и назива борба машеријала, и

РАТНИК, СВ. ХП. 1921. 2